Generalni direktor „Jat ervejza" Saša Vlaisavljević tada je rekao da je u planu i da se u naredne četiri godine obnovi flota nabavkom najmodernijih aviona, ističući da će taj posao „Jat ervejz finansirati sopstvenim sredstvima, a kompanija bi od države tražila samo bankarsku garanciju.
U vreme kada je proizvođač aviona „Erbas" isporučivao prvi avion sklopljen u Kini, mlaznjak A 320, prvi avion te kompanije sastavljen van teritorije EU kompaniji „Sičuan erlajnz", pojavila se inicijativa Srbije da se avio-kompanije iz zemalja bivše Jugoslavije udruže, odnosno priključe udruženim kompanijama "Jat ervejz" i "Montenegro erlajnzu". Inicijativa nije naišla na podršku u regionu.
Godine 2010. u igru oko „Jat ervejza" uključio se „Turkiš erlajnz". Ministar bez portfelja u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin potvrdio je da su sa Turskom nastavljeni pregovori o privatizaciji srpske aviokompanije "Jat ervejz" i da bi rezultati tih razgovora mogli da se očekuju u dogledno vreme.
Upravni odbora "Jat ervejza" doneo je tada i odluku o izdvajanju Pilotske akademije u Vršcu iz te aviokompanije. Kako se navelo u saopštenju, poslove Pilotske akademije preuzeće Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore.
Potom se pojavila vest da će biti raspisan tender za izbor savetnika za prodaju srpske avio-kompanije. Za kupovinu dela akcija nacionalne avio-kompanije i dalje je vrlo zainteresovan bio „Turkiš erlajnz", pisao je tada „Blic".
Nekako u to vreme, predstavljen je i master plan za transport u Srbiji od do 2027. godine. Predviđeno je da se stvori mreža od 16 malih civilnih aerodroma. Ministarstvo infrastrukture počelo je projekat razvoja malih i sportskih aerodroma u Srbiji, najavljivali su u Beogradu. Isticalo se da postoji problem da, ukoliko neko želi avionom da sleti u Kraljevo ili Suboticu, prvo mora da ode na beogradski aerodrom i tu da obavi carinjenje i ostale procedure. Tek onda ide na krajnje odredište, a to je tada ocenjeno kao potpuno neracionalno. S druge strane, malih i sportskih aerodroma ima u Novom Sadu, Zrenjaninu, Smederevskoj Palanci, Valjevu, Kikindi, Kostolcu, Beogradu, Paraćinu, Kruševcu, Kraljevu, Leskovcu, Trsteniku, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevu i Pančevu, a master plan je predviđao da se ti aerodromi upotrebe za taksi avio-usluge i za privrednu avijaciju, ukratko za prevoz putnika i tereta.
Usledilo je 2010. godine i pismo o namerama, koje su potpisali "Jat ervejz" i "Erbas", najavljujući nastavak pregovora u vezi sa nerealizovanim ugovorom o nabavci aviona iz 1998. godine.
U jesen 2011. godine saopšteno je da će Srbija imati novu nacionalnu aviokompaniju sa ili bez strateškog partnera. Novoj aviokompaniji potrebni su novi avioni, tvrdilo se u Vladi u Beogradu. Ono što prvo treba da se uradi je prodaja starih „Jatovih" letelica, dok još na tržištu ima onih koji bi ih pazarili. Nova kompanija imala bi oko 400 zaposlenih, uglavnom radnika „Jata". U njenoj floti našlo bi se pet do sedam novih aviona čiji bi se zakup plaćao ukupno oko milion evra mesečno. To bi bio podnošljiv trošak s obzirom na prihod od prodaje karata. Avioni bi saobraćali samo na linijama koje su profitabilne odnosno ka onim destinacijama, gde su i danas pune putničke kabine. Za destinacije poput Moskve, Londona, Pariza potrebne su letelice sa oko 120 do 140 mesta. Bili bi to ili „Boingovi" ili „Erbasovi" avioni, a za relacije u regionu „embrajeri" ili ATR. Bila bi to mala, ali doterana aviokompanija, koja bi u odnosu na „Jat" imala potpuno novi imidž.
