Pripremili：Branko Žujović, Džao Peng

Proletos je u Beogradu obelodanjeno da srpska avio-kompanija „Jat ervejz" stupa u partnerstvo sa kompanijom „Etihad" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Potpisan je ugovor o zajedničkoj prodaji karata državnih avio-kompanija Srbije i UAE. Sporazum omogućava "Jat ervejzu" da postavi svoj „ju" kod na letove za 22 odredišta u saobraćajnoj mreži kompanije iz UAE. "Etihad ervejz" će istovremeno moći da postavi svoj kod "ey" na 23 evropska leta "Jat ervejza".

Predsedinik "Etihad ervejza" Džejms Hogan i generalni direktor "Jata" Vladimir Ognjenović ocenili su tada da je taj ugovor prvi, veoma značajan korak u saradnji dve avio-kompanije, za koju se očekuje da će biti krunisana prodajom 49 odsto „Jat ervejza".

Ognjenović je istakao da će saradnja sa "Etihadom" doprineti da se prihod "Jata" poveća, ali je dodao da i dalje ostaje na snazi plan Vlade Srbije za oporavak "Jata". On je tada rekao i da će sledeći koraci u saradnji, ako ih bude, biti u obostranom interesu obe kompanije, te da bi "Jat ervejz" u junu u saobraćaj mogao uvesti nova avione tipa "erbas", dodavši da su piloti već na obuci.

Hogan je dodao da će se o mogućim sledećim koracima saradnje "Etihad" izjasniti pošto prouči poslovanje srpske kompanije, a Ognjanović je dodao da sporazum omogućava "Jat ervejzovim" putnicima da preko "Etihada" lete jeftinije do Australije i Bliskog istoka, a narednih sedmica će sa "Er Berlinom", partnerskom kompanijom "Etihada", moći da lete i za Severnu Ameriku.

Do ovog sporazuma, „Jat ervejz" je neuspešno pokušavao da aterira u neko od mnogobrojnih i često najavljivanih partnerstava.

Intenzivna priča o udomljenju posrnulog srpskog avio-prevoznika, za koji neki od ekonomista tvrde da ima dugove veće od imovine kompanije, počela je još 2007. godine. Kao potencijalni kupac srpske kompanije pominjao se ruski „Aeroflot". Kompanija u velikom usponu, želela je da uđe na srpsko tržište.

Znalo se i da „Jat ervejz" ima ugovor sa „Erbasom", vredan 580 miliona dolara za kupovinu osam aviona "A-319", koji je sklopljen u proleće 1998. godine. Za te avione je uplaćen avans od oko 23,5 miliona dolara.

Analitičar Jevgenij Šago izjavio je tada da Aeroflot ne bi imao teškoće da obezbedi nove letelice za Jat, s obzirom na kupovinu 45 regionalnih putničkih letilica "Superdžet 100", koje proizvodi "Civilna avijacija Suhoj". Prva reakcija stručnjaka za vazdušni saobraćaj bila je da je Aeroflot zapravo zainteresovan za kupovinu regionalnog tržišta za ovaj tip aviona, a ruski list Komersant objavio je tada kako u Aeroflotu tvrde da je Balkan "strateški interesantan region za razvoj biznisa".

Pominjalo se i da je motiv Aeroflota bio pristup evropskom "otvorenom nebu", jer se tada računalo da bi Srbija u EU mogla naći za svega nekoliko godina. Prema pisanju medija, ruska kompaniaj bila je spreman da za sam "Jat ervejz" izdvoji od 100 do 150 miliona dolara koliko su Rusi spremni da plate Jat ervejz, ali od tog posla na kraju nije bilo ništa.

Tender za Jat raspisan je 31. jula 2008. godine i tada je utvrđena minimalna cena za 51 odsto akcija od 51 milion evra, ali tendersku dokumentaciju nije otkupila ni jedna kompanija do isteka roka 26. septembra.