Osnovu svakog sistema zdravstvene bezbednosti čine važeći zakoni i standardizovani propisi za dati proizvod ili privrednu oblast. Aktuelni zakoni u momenta objavljivanja ovog dokumenta se ubrzano usaglašavaju sa propisima koje primenjuje Evropska Unija. Jedan od ključnih zahteva evropskih propisa u ovoj oblasti je zahtev za primenom HACCP sistema.

HACCP sistem (Hazard Analysis and Critical Control Points) je sistemska metoda, zasnovana na sedam principa (Codex Alimentarius), kojom se utvrđuju, ocenjuju i nadziru faktori rizika u proizvodnji, preradi i prometu životnih namirnica. HACCP sistem predstavlja niz uzastopnih aktivnosti kojima se, na osnovu analize rizika i preventivnih mera, obezbeđuje proizvodnja zdravstveno ispravnih i higijenski odgovarajućih prehrambenih proizvoda visogog nivoa kvaliteta.

Međunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Organisation for Standardization) predstavlja mrežu nacionalnih instituta u 162 zemlje i ujedno je najveća svetska institucija za razvoj standarda. Ključni ISO standardi razrađeni u okviru ove organizacije i primenljivi na teritoriji Republike Srbije su: Sistem menadžmenta kvalitetom – ISO 9001, Sistem ekološkog menadžmenta – ISO 14001, Sistem menadžmenta kvalitetom laboratorije – ISO 17025, Sistem menadžmenta bezbednosti hrane – ISO 22000.

Kina je, sa druge strane, razbijajući kriminalne mreže koje su se bavile ilegalnom distribucijom i prodajom sumnjivog mesa načinila još jedan korak ka bezbednijem tržištu prehrambenih proizvoda.

Poput Kine I EU, I Srbija je ove godine imala problem sa bezbednošću hrane. Iako se na kraju ispostavilo da se afera sa aflatoksinom u mleku dogodila samo zbog promene pravilnika, koji sledi pooštrene kriteruijume EU, predsednik Skupštinskog odbora za zdravlje dr Dušan Milisavljević u februaru je u izjavi za srpske medije ocenio problem oko bezbednosti hrane u Srbiji star skoro deceniju unazad, kada je država donošenjem odluka i zakona narušila sistem bezbednosti hrane koji je bio među najboljima u Evropi.

Sve je počelo 2004. godine, kada je Ministarstvo zdravlja prestalo sa finansiranjem redovnog monitoringa zdravstvene ispravnosti namirnica koje je obavljala mreža Instituta i zavoda za javno zdravlje. Kontrola bezbednosti je prepuštena savesti proizvođača, njihovoj finansijskoj sposobnosti i mogućnostima tada još nadležne sanitarne inspekcije - istakao je tada Milisavljević.

Pogoršanje situacije počelo 2009. godine, stupanjem na snagu Zakona o bezbednosti hrane, koji bezbednost hrane u proizvodnji i prometu prepušta Ministarstvu poljoprivrede, a Ministarstvu zdravlja ostavlja samo mali deo koji se bavi dečjom hranom i aditivima, rekao je u razgvoru za dnevne novine Alo Milisavljević.

Ostaje da se vidi kakvim će rešenjima pribeći EU, Kina i Srbija, kako bi zaštitile stanovništvo od nesavesnih proizvođača i distributera loše hrane.