Pripremili: Džao Peng, Branko Žujović
Proizvodnja grožða u prošloj godini u Srbiji bila je niža za 13 odsto u odnosu na 2011, ali ohrabruje podatak da je izvoz vina u ekspanziji, posebno na tržište Evropske unije. Preciznije reèeno, u prethodnoj godini proizvedeno je nešto više od 330.000 tona grožða, dok je proizvodnja vina premašila 135,3 miliona litara. Procenjuje se da je ubrano oko 287.000 tona grožða.
Izvoz vina u 2011. godini premašio je 15,4 miliona litara, èime je izvozni rezultat iz 2010. nadmašen za 38 odsto.
Najveæa kolièina vina, odnosno više od 5,6 miliona litara, plasirana je na tržište CEFTA, pri èemu je potrošaèima u Bosni i Hercegovini isporuèeno oko 3,5 miliona litara, a onima u Crnoj Gori oko dva miliona litara. Rast od 17,6 odsto beleži i izvoz vina u Rusku Federaciju, gde je plasirano oko 3,3 miliona litara. Ipak, najbolji izvozni rezultat ostvaren je na tržištu Evropske unije, gde je je završilo oko 5,6 miliona litara, što je u odnosu na 2010. godinu èak 5,3 puta veæa kolièina.
U prvih 11 meseci 2012, Srbija u EU izvezla dva puta više vina u odnosu na propisanu kvotu, dok je EU ispunila 73,5 odsto propisane kvote za bescarinski izvoz vina u Srbiju. Kada je reè o uvozu, na tržište Srbije je tokom prošle godine ušlo oko 25 miliona litara vina, najviše iz Makedonije, čak 19,1 milion litara, odnosno 76,3 odsto ukupnog uvoza. Znaèajna kolièina vina stigla je i sa podruèja Crne Gore, dok je procenat uvezenog vina iz EU bio niži za dva odsto. Na pitanje kako poboljšati konkurentnost domaćeg vina na srpskom tržištu, imajuæi u vidu podatak da je tek svaka četvrta flaša vina u srpskim ugostiteljskim objektima domaæe proizvodnje, struènjaci kažu da se ta nepovoljna slika može popraviti proizvodnjom visokokvalitetnih vina sa geografskim poreklom.
Od oktobra 2012. proizvoðaèi vina sa geografskim poreklom osloboðeni su plaæanja svih troškove koji se odnose na kontrolu proizvodnje i analizu vina. Te troškove preuzima Ministarstvo poljoprivrede, što je još jedan od konkretnih doprinosa podizanju konkurentnosti domaæih proizvoðaèa.
Planirano je, takoðe, da se osim reforme sistema geografskog porekla i izrade nove rejonizacije, domaæa zakonska regulativa uskladi sa reformom vinskog tržišta EU, ali i da se nizom mera, koje æe biti definisane novim zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, stimuliše razvoj vinogradarstva.
Razraðuju se i moguænost subvencionisanja podizanja matiènjaka i klonske selekcije autohtonih sorti vinove loze, kao i unapreðenje proizvodnje vina kroz refundaciju troškova laboratorijskih analiza i senzornog ocenjivanja vina.
