Pripremili: Džao Peng, Branko Žujović

Pitanje kvaliteta proizvoda i usluga nije samo stvar objektivne analize tržišta. Često je pitanje kvaliteta predmet propagandnih manipulacija.

Kada bismo, na primer, objavili da hiljade Britanaca televizijske programe, isključivo iz ekonomskih razloga, gleda posredstvom starih, crno-belih televizora, ne bismo slagali, ali ne bismo ni verno preneli informaciju o kvalitetu TV prijemnika u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske.

Istina je da zbog skupe pretplate crno-bele televizore još uvek koristi oko 13.000 britanskih domaćinstava, zbog godišnje pretplate od svega 49 funti. Do 2000. godine, ovaj broj iznosio je čak 212.000, ali to još uvek ne znači da je kvalitet televizora koji se koriste u Velikoj Britaniji loš.

Slično je sa medijskim tretmanom onoga što se naziva „kineskom robom". Kada na Balkanu kažete „kineska roba", uopšteno se misli na robu široke potrošnje iz prodavnica u komšiluku, koja se, u stvarnosti, proizvodi u svega dva grada provincije Džeđiang.

Šta, dakle, Kina preduzima da poboljša kvalitet sopstvene industrije?

Ovaj prilog najlakše bi bilo započeti pričom o kompaniji za proizvodnju porcelana ''Guangsji Sanhuan", koja je prošle godine, upravo u Londonu, izabrana da napravi porculanske posude za predstojeće venčanje britanskog Princa Vilijama i Kejt Midlton.

Ova kompanija, sa sedištem u Beiliu, na jugu Kine, zapošljava 8.000 radnika, poznata je na nacionalnom tržištu Kine, SAD i Evrope, po proizvodnji keramike i porculana, a pobedila je u konkurenciji čak 500 najboljih kompanija iz celog sveta.

Njen zadatak bio je da napravi 16.000 kvalitetnih tanjira, šolja, činija i ostalih porculanskih potrepština, kao i specijalnih suvenira, koji su korišćeni na svečanom banketu i deljeni kao poklon gostima.