Pripremili: Džao Peng，Branko Žujović

U prilično dugom periodu, investicije i izvoz bili su glavni motori privrednog rasta Kine, a potrošnja je imala, u odnosu na ta dva segmenta, znatno manju ulogu. Radi povećanja uloge potrošnje u promeni modela privrednog rasta i restrukturiranju kineske privrede, kao i aktivnog reagovanja na pad tražnje na međunarodnom tržištu, Kina je poslednjih godina preduzela razne mere.

U situaciji naglog pada vrednosti izvoza i usporenog rasta investicija, potrošnja je, po doprinosu privrednom rastu, u 2012. godini, pretkavši investicije, postala prvi motor privrednog rasta Kine. Međutim, smanjivanje želje za potrošnjom postaje sve škakljivije pitanje u Kini.

Zahvaljujući politici reforme i otvaranja prema svetu, Kina je ostvarila brzi rast domaće privrede, međutim, najsnažniji motor tog rasta nije bio potrošnja, nego investicije i izvoz.

Gledano sa apsekta doprinosa privredi, nedovoljan efekat potrošnje je sve vidljiviji. U periodu od 2001. do 2011. godine, doprinos potrošnje bruto domaćem proizvodu pao je sa 65,1 odsto na 55,5 odsto, a doprinos investicija je porastao sa 22,4 odsto na 48,8 odsto. Udeo potrošnje stanovništva u ukupnoj društvenoj potrošnji pao je na 72,2 odsto u 2011. godini, sa 74,5 odsto, koliko je iznosio 2000. godine.

U odnosu na razvijene zemlje, najistaknutiji problem na planu nedovoljne potrošnje u Kini je nizak udeo potrošnje stanovništva u bruto domaćem proizvodu. Počev od 2000. godine, ovaj udeo u zemljama – članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uvek se kretao između 55 odsto i 57 odsto. Gledano pojedinačno po zemljama, taj udeo u SAD je uvek bio iznad 70 odsto, u Velikoj Britaniji iznad 60 odsto, a 50 odsto do 60 odsto u Japanu i Južnoj Koreji.

Međutim, udeo potrošnje stanovništva u bruto domaćem proizvodu u Kini dugo je bio ispod 50 odsto i padao je iz godine u godinu. U periodu od 2000. do 2011. godine, ovaj udeo u Kini je pao sa 46,4 odsto na 35,5 odsto.