Logično je da će se, uporedo sa rastom prihoda stanovništva, proporcija potrošnje za osnovne egzistencijalne potrebe, poput odevanja, hrane i stanovanja, neprestano smanjivati, a udeo kulturne potrošnje i potrošnje u oblasti kućnih aparata, usluga, medicine, zdravstva, obrazovanja, kulture i zabave biti u stabilnom porastu.

Međutim, situacija u Kini je suprotna. U periodu od 2000. do 2011. godine, proporcija potrošnje ljudi u gradovima, za egzistencijalne potrebe, sa 69,3 odsto porasla je na 70,8 odsto, a proporcija kulturne potrošnje, za svrhe uživanja, pala je na 25,2 odsto sa 27,3 odsto. Očigledan kontrast, zabeležen je u SAD, gde je proporcija potrošnje za egzistencijalne potrebe u 2011. godini iznosila samo 45,5 odsto.

Stručnjaci smatraju da postoje nekoliko faktora koji ograničavaju rast potrošnje u Kini.

Nepotpuno usavršen makrosistem i sve veći jaz u prihodima. U razdoblju od 2000. do 2011. godine, koeficijent „Gini" u Kini je porasto sa 0,41 na 0,55. Ovaj indeks u Japanu i Nemačkoj je ispod 0,3, a u Indiji, drugoj zemlji u razvoju, iznosi svega 0,37. Neprestano povećavanje razilike u prihodima dovodi do situacije da su stanovnici sa visokim primanjima sposobni da troše, ali nemaju dovoljno želje, a da stanovnici sa niskim primanjima mogu samo bespomoćno da jauknu pred previsokim cenama.

Nedostatak kontinuiteta u političkim merama za stimulisanje potrošnje. Počev od izbijanja finansijske krize, centralna vlada Kine je preduzela razne mere u korist naroda, kao što su dostava kućnih aparata, automobila i poljoprivrednih mašina u seoska područja, promovisanje štedljivih kućnih aparata itd. Ove mere igrale su izvesnu ulogu u podsticanju potrošnje u selima, ali većina je preduzeta u vanrednim situacijama i nedostaje kontinuitet u njihovom dugoročnom sprovođenju.

Osim toga, ove mere se uglavnom ograničavaju na trajnu robu, a njihova uloga u podsticanju brze potrošnje, finansijskih usluga i zabave je vrlo skromna, stoga je tim merama veoma teško korenito rešavati problem nedovoljne potrošnje stanovništva u Kini.

Nedovoljna ponuda izazvana asimilacijom proizovoda. Održiv rast potrošnje zasniva se na ravnoteži između ponude i tražnje. Međutim, takva ravnoteža nije još prisutna na kineskom tržištu.

U dugom periodu, obimne ponovljene investicije i nizak standard za pristup tržištu rezultovali su visok stepen asimilacije proizvoda i situaciju koegzistencije strukturalnog viška, ali i nedostatka ponude robe.

Rezultati istraživanja kineskog Ministarstva trgovine, koje je analiziralo 600 glavnih vrsta robe široke potrošnje pokazalo je da je uravnoteženo snabdevanje zabeleženo samo kod trećine proizvoda, a ponuda preostale dve trećine robe je znatno veća od tražnje.

Komentarišući ovu pojavu, zamenik šefa Kinesko-evropskog Instituta Luđiazui za finansije, Liu Šengđun, predložio je rešenje. On smatra da Kina ima ogroman potencijal potrošnje, ali da uloga potrošnje u budućem privrednom razvoju zavisi od reforme sistema raspodele prihoda. „Pre svega, Kina ima ogroman potencijal potrošnje. U odnosu na razvijene zemlje, potencijal potrošnje kineskog stanovništva nije još potpuno oslobođen. Međutim, Kina je na tom planu suočena sa dva izazova. Prvo, građani sa srednjim primanjima glavni su potrošači, ali u Kini, naročito u velikim gradovima, većina njih je opterećena stambenim kreditima.

Drugi izazov je sistem raspodele prihoda. Dobar deo potrošnje u Kini čini javna potrošnja, vladini troškovi i potrošnja preduzeća, a izazov sa kojima se suočavaju pravi potrošači je prilično veliki. Postoji veliki problem u našem dosadašnjem sistemu raspodele prihoda. Sudeći po tome, da li potrošnja može da podstiče budući privredni razvoj, zavisi od reforme sistema raspodele prihoda." kaže Liu Šengđun.

Stručnjaci takođe predlažu da se poveća državna pomoć u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, kako bi se smanjila zabrinutost potrošača. Pored toga, potrebno je realizovati novi predlog reforme medicinskog i zdravstvenog sistema i istraživati više načina za celishodno rešavanje stabmenog pitanja stanovnika.

Sem toga, razne industrijske grane treba u budućnosti prilagoditi strukturi proizvoda, da veću pažnju poklanjaju "pametnim'' tehnologijama, novim izvorima enegije, novim materijalima, da otkriju proizvode usklađene sa ukusima i finansijskim mogućnostima raznih društvenih slojeva.

Stručnjaci predlažu i energičan razvoj modernih uslužnih delatnosti, smatraju neophodnim rešavanje pitanja neracionalnog naplaćivanja troškova, standardizacije poretka i povećanja kvaliteta usluga, kao i povećanja potrošnje stanovnika sa visokim i srednjim prihodima u oblasti prosvete, zabave, turizma, zdravlja, novih telekomunikacionih proizvoda, ličnih investicija, finansijskog upravljanja i porodičnih usluga.