Uvođenje barijera za kineske izvoznike u tom sektoru naškodiće obema stranama kao i "zdravom razvoju fotonaponske industrije i čiste energije", saopštio je tada portparol kineskog Ministarstva trgovine Šen Danjang.
Proizvođač Jingli grin enerdži (Yingli Green Energy), sa sedištem u Baodingu, na severu Kine, koji je kotiran na Njujorškoj berzi, saopštio je da će sarađivati sa Evropskom komisijom "kako bi pokazao da se nisu stekli uslovi za uvođenje adnitamping carina".
Taj kineski proizvođač je istakao da su jetiniji solarni proizvodi dospeli u EU zbog otvaranja tržišta i razvoja konkurencije.
Direktor evropskog predstavništva te kompanije Daren Tompson (Darren Thompson) ocenio je da će se ovakva intervencija značajno odraziti na solarnu industriju čija se vrednost, kako je istakao, formira u složenom lancu na svetskom nivou.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, sedam od 10 vodećih proizvođača fotonaponskih modula u svetu su iz Kine. Evropska komisija navela da je Kina najveći proizvođač solarnih panela u svetu sa udelom od 65% u ukupnoj proizvodnji.
Više od 60% izvoza fotonaponskih proizvoda iz Kine otpada na EU, a prošle godine taj izvoz je iznosio 35,8 milijardi dolara, pokazuju podaci kineskih proizvođača. Oni su naveli da su iz EU uvezli opreme i sirovina u vrednosti od 7,5 milijardi dolara.
Nemačka, koja je pionir u fotonaponskoj industriji, najviše je pogođena uvozom iz Kine. Nemački proizvođači jedan za drugim proglašavaju stečaj, uključujući i nekada vodećeg Kju-sels (Q-Cells).
Krajem avgusta prošle godine, tokom posete Kini nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da se nada da će se kroz dijalog pronaći rešenje ovog trgovinskog sukoba.
Ona je taj stav ponovila i u maju ove godine, izjavivši tokom razgovora sa kineskim premijero Li Kećiangom da će iskoristiti uticaj svoje zemlje u EU da spreči uvođenje kaznenih tarifa na uvoz kineskih solarnih panela i druge opreme, kako bi se izbegao trgovinski rat.
Kako stvarnost u stvari izgleda? Četiri godine u dubokoj finansijskoj krizi, opterećena rekordnom stopom nezaposlenosti, sa oko 26 miliona ljudi bez posla, unazađenim privrednim rastom i neskrivenim domaćim političkim trvenjima, EU svoju ulogu u budućoj svetskoj trgovini precenjuje.
S jedne strane, EU je i dalje najveći svetski trgovinski izvoznik i uvoznik, vodeći devizni investitor i korisnik stranih ulaganja. Gotovo 20 odsto ukupnog svetskog izvoza, uprkos krizi, poreklom je sa teritorije briselske familije, iz ruku pola milijarde ljudi, ponosno ističe najnoviji (treći) godišnji izveštaj Evropske komisije o međunarodnim trgovinskim barijerama.
S druge strane, EU već godinama nema recept za podsticaj sopstvenog privrednog rasta, dok njeni vodeći ekonomski partneri SAD, Japan, ali I Kina, Indija, Rusija, Brazil i druge zemlje u razvoju, uglavnom ne posustaju u ekonomskom rastu.
