Može se stoga reći da je do najnovijih događanja vezanih za aflatoksin, uprkos krizi, srpska mlekarska industrija bila zdraviji deo srpske privrede.

Zanimljivo, u sred polemike o tome gde postaviti granicu prisustva aflatoksina u mleku i mlečnim proizvodima, maloje govoreno kolika je količina u stvari opasna po zdravlje.

Povišene količine aflatokisna M1 koje su nadjene u mleku u Srbiji ne predstavljaju rizik po zdravlje ni u slučaju da je takva namirnica konzumirana, poručili su danas stručnjaci na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Kako su ocenili učesnici skupa, nema razloga za paniku, situacija će brzo biti rešena i u Srbiji se pije zdravo mleko, a treba isključiti mogućnost da se aflatoskin pojavi u mesu i jajima.

Načelnik Nacionalnog centra VMA za kontrolu trovanja Slavica Vučinić objasnila je da su u Srbiji u mleku pronadjenje povišene količine afltkosina izmedju 0,05 do nešto više od 0,1 mikrograma po kilogramu, a da prisustvo i do 0,5 miligrama ne predstsvlja rizik po zdravlje.

Da bi se što više neutralizovao bilo kakav negativan efekat prisustva te materije i postigla maksimalna bezbednost donose se strogi pravilnici, dodala je Vučinić.

Sladjana Šobajić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu objasnila je da u ekstremnim slučajevima aflatoksin može izazvati kancer jefte, genetske poremećaje i druge negativne efekte po zdravlje, ali da je ta mogućnost u Srbiji isključena.

Ona je ukazala da je nemoguća nulta vrednost te materije u hrani, ali da je rizik od oboljevanja mali.

Dragoslava Radin sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu istakla je da ukoliko je aflatoksin prisutan u mleku, ne može da se ukloni iz jogurta i kiselog melka dok je situacija sa sirevima nešto drugačija.