Pre nego što je, formiranjem Narodne Republike Kine, 1950 godine bilo sistematizovano , ovo hiljadugodišnje znanje praktikovano je isključivo u okviru porodičnog nasledja.

U to vreme gurui tradicionalne medicine krili bi se i zaključavali prilikom pravljenja svojih ''tajnih'' lekovitih formula.

Kejt Stajner je trebalo dve godine da se jezički osposobi za praćenje predavanja. Kaže da ju je inspirisao italijan Djovani Maciocia, koji praktikuje akupunturu i kinesku biljnu terapiju.

Maciocia je takodje učio na Nandjing Univerzitetu tradicionalne medicine, pre nego što je otpočeo praksu u Londonu i napisao udžbenike na engleskom.

''Podržava me i moj stric koji je doktor zapadne medicine. On je u početku ispoljavao sumnju u tradicionalnu kinesku medicinu, jer se naučnim metodama ne može objasniti, ali je kasnije prilikom posete jednom centru tradicionalne kineske medicine u Nemačkoj, utvrdio da ova terapija uspešno leči posledice šloga'', kaže ona.

Kejt želi da otvori svoju kliniku tradicionalne medicine, pošto diplomira, ali sebe smatra jednim od malobrojnih zapadnjaka koji razumeju i veruju u ovu vrstu lečenja.