Surov, sebičan, zaljubljen u sebe, nevoljen od naroda i omražen od svojih podanika osnivač dinastije Ćin, smatrao je sebe utemeljivačem vladarske loze, koja će svojim trajanjem obeležiti kinesku istoriju. Od momenta krunisanja, u trinaestoj godini, počeo da gradi svoju grobnicu. Potrošena je ogromna količina bogatstva i enormna ljudska energija i umeće da se imperatoru napravi konforno mesto za zagrobni život. Onaj na zemlji trajao je 49 godina.

Sa njim je u grobnici sahranjeno nebrojano podanika i konkubina, kao i sve ono zamislivo i nezamislivo što bi mu moglo biti potrebno na onom svetu. Poveo je sa sobom i sve umetnike, naučnike i znalce, jer je smatrao da svetu posle njega nisu potrebni ni naučnici ni učitelji. Tako je sa sobom odneo u grob i umeće hromiranja metala, koje je otkriveno iskopavanjem terakota ratnika sa hromiranim mačevima.

No, igrom slučaja, dinastija Ćin je zapravo najkraća u kineskoj istoriji. Trajala je svega dvestotinak godina. Naslednici imperatora Ćina nisu ni malo marili za strogoću i državničke poslove, pa su ubrzo svrgnuti, ali tu je vojska od terakote, u njegovoj prestonii Sijanu, po kojoj će zauvek biti pamćen. Do sada je pronadjeno oko 6000 unikatnih figura ratnika i konja, u pravoj veličini, a milioni turista hrle u drevnu prestonicu, iz koje je vladalo čak 13 kineskih dinastija, pohodeći jedno od Osam svetskih čuda.