Na periferijama Pekinga, Šangaja i drugih kineskih velikih gradova koncentrisano žive mnogobrojni mladi ljudi čiji stil života je veoma sličan. Zajednički imenitelj za sve njih je da su završili fakultete, veoma su pametni , imaju niske prihode i kolektivno iznajmljuju stanove.
Kineski sociolozi ove grupe mladih ljudi simbolično nazivaju „ mravlje mase".
Oni su obično rodjeni u 80-tim godima prošlog veka , mada su diplomirani studenti, još uvek traže posao i jedva sastavljaju kraj sa krajem . Ali oni rade kao mravi , u teškim životnim uslovima se uporno bore za ostvarenje svog životnog sna.
Dragi slušaoci, danas se bliže upoznajemo se ovom grupom mladih ljudi, njihovim životom i idealima .
Devojke Men i Vang su upravo iz redova onih sa završenim fakultetom i rade u Pekingu već godinu dana. Posao nije daleko od njihovog zakupljenog stana i za jednočasovnu pauzu za ručak, vraćaju se kući. Najprostiji i najjeftiniji obrok su instant rezanci, ali to za njih ne predstavlja problem. Devojka Men kaže :
''Ponekad jedemo instant rezance, a ponekad je trpeza i bogatija. Ovde živimo vrlo jevtino, mesečno plaćam svoj deo zakupnine samo 200 juana. Već smo navikli da živimo kolektivno, kao za vreme studiranja. Nema velike razlike izmedju ovog sada i onog pre, razlika je jedino u tome što smo ranije učili, a danas radimo.''
Devojka Men i njene koleginice stanuju u regionu Siaojuehe opštine Hajtian u severnom delu Pekinga. Tu živi oko 50 hiljada pripadnika „ masa marava". Tamošnji stanovnici adaptirali su svoje kuće u kolektivne stanove za diplomirane studente tako što u jednoj sobi od otprilike 10 kvadratnih metara postavljaju po 4 kreveta na sprat, odnosno 8 ležajeva, za svaki ležaj mesečno se plaća od 200 do 700 juana .
Zajedničko plaćanje zakupnine za stan i kolektivni život je osobenost života „masa mrava", i devojke Men i Vang upravo tako provode život .Obe su sa sela.. Devojka Men smatra da za nju pritisak ne dolazi od svakodnevnog života , već od posla u preduzeću. Ona je istakla :
''Sinoć mi je bilo dosadno, ali sa moje dve koleginice u jednom restoranu sam imala ukusan obrok od mesa kuvanog u samovaru i posle ukusnog jela bilo mi je mnogo lepše. Za mene je posao najveća presija, radila sam godinu dana i uštedela izvesnu sumu novca i imam sasvim dovoljno za život. ''
Devojka Vang smatra da su težak život i marljivi rad normalna stvar i da mladi ljudi moraju da se što više kale u praksi, ona veruje da se svaki trud isplati. Nezavistan i samostalan život je najrealniji san tih mladih novajlija na profesionalnoj sceni . U megapolisu kao što je Peking, kupiti stan i automobil ili otvoriti svoje radno nebo u početku izgledaju kao daleki ružičasti san, ali po mišljenju devojke Menga, njen život se svakog dana sve više približava ovom snu . Ona kaže :
''Dok sam studurala u svom rodnom kraju, Peking je bio moja težnja. Mišljenja sam da čovek može svuda da opstane, sada živim u Pekingu, to je dobro, zadovoljna sam.''
Prema ispitivanjima sociologa, danas „masama mrava" pripadaju milioni mladih ljudi uglavnom u Pekingu, Šangaju, Guangdžou, Sianu. Prema grubom proračunu samo u Pekingu oko 100 hiljada mladih može da se podvede pod " mase mrava „. Zbog velikog pritiska na zapošljavanje, oni ostaju u velikim gradovima , smatrajući da tamo imaju veći prostor za lični razvoj.
Mladić Li Liang i njegovih 7 cimera po završetku fakulteta došli su u Peking na 3 do 4 meseca. Iako nisu pronašli posao, ipak su odlučili da ostanu još neko vreme u prestonici. Mladi Li je kostatovao:
''Još nismo pronašli posao, ali se nadamo se da ćemo pronaći kolektiv za pripravnički staž.''
Oni smatraju sadašnji život u Pekingu samo prelaznim periodom ili odskočnom daskom, kako bi se ubuduće još uspešnije razvijali u svom rodnom kraju. Li je nastavio :
''Došli smo u Peking, jer smatramo da ovde postoje mnogo bolji uslovi za razvoj softvera, a korporacije su veće nego u našem rodnom gradu Čengčou u provinciji Honan. Želeo bih da radim u Pekingu 5 -6 godina, a kasnije ću se vratiti u svoj grad ili otići u neki drugi grad, jer životni troškovi u Čengčou i drugim srednjim gradovima su mnogo niži nego u Pekingu, ali životni standard je skoro istovetan.''
Bez obzira na ideale i očekivanja, mladi ljudi iz „masa mrava „ stalno se trude i savesno rade, uprkos teškoćama u životu i na radnom mestu. Studentkinja Čeng Jašeng koja je na završnoj godini Pekinškog urbanističkog instituta kao i njene drugarice sa fakulteta svakog dana gledaju život „masa mrava" i pitaju se da li će u buduće i one biti i među njom ? Ona kaže :
''Da budem jedna iz " masa mrava" biće mi mnogo teško , ali smatram da svaki član društva treba da se uvek bori . Neki kažu da je za uspeh potrebna dobra šansa , u teškoj borbi za bolji život možda da će dobra šansa pripasti i meni , treba da čekam. ''
Ulaganje stalnog napora je uvek neophodno, bez muke nema nauke, bez truda nema sreće . Radom se stvaraju šanse , smatra mlada devojka. Nedavno je sociolog Pekinškog univerziteta doktor Lian Si posle ispitivanja realnog života ovih mladih ljudi napisao knjigu „ Zapisi o naseljima diplomiranih studenata- takozvanih masa mrava „. Knjiga je izazvala veliku pažnju javnosti. Masa mrava postaje fenomen sve poznatiji u društvu. Nadamo se da će kinesko društvo, usmeriti pogled na mase malih mrava i doneti im sunčane zrake , kako bi im pomoglo da lakše prodju kroz ovu hladnu zimu.
Pripremio: Džao Čenghong
