Pesme Čuanđiang su deo kineske nematerijalne kulturne baštine . Ja sam rastao na obalama Jangcea, zato treba da što bolje naučim dragoceno kulturno bogatstvo koje su nam ostavili preci.

Krajem 2005. pesme tegljača Čuanđianga su zvanično uvršćene u prvu grupu liste nematerijalne kulturne baštine Kine. Gradski centar za izučavanje nematerijalne kulturne baštine u Čongćingu je obradom preciznih podataka, u kojima se nalazi i broj naslednika ove umetnosti, izdao zbornik o pesmama tegljača Čuanđianga. U medjuvremenu je snimljen i film o životu starih tegljača. Zamenik šefa gradskog Centra za očuvanje nematerijalne kulturne baštine u Čongćingu, Tang Sjaoping je rekao:

Pronalaženje i obradu pesama tegljača Čuanđianga smo završili. Sada je pred nama popularizacija i nasleđivanje ove vrste umetnosti. Planirano je da, u skladu sa zahtevima tržišta, organizujemo i izvođenja originalnih pesama Čuanđiang, kao i uvršćivanje u turističke atrakcije, kako bi se ova umetnost zdravo razvijala.

Stari tegljači u slobodno vreme se okupe i ukrcaju u drveni brod, pa veslaju, kao što su radili nekada davno. Sada su ponosni što ima ko da ih nasledi.