Kritični sektor reke Jangce koji protiče kroz provinciju Sečuan, grad Čongćing i provinciju Hubei, odnosno kroz tri krisuse Jangcea, se zove Čuanđiang i dug je više od hiljadu kilometara. Nekada je ovaj sektor bio je glavni plovni put kroz rečnog saobraćaja kojim se roba dopremala do provincije Sečuan. U to doba, kada su drveni čamci plovili uzvodno ili kroz kakav plićak ili brzak, tegljači su bili tu da povuku čamac pomoću užadi. Da bi što bolje uskladili pokrete i snažnije vukli, tegljače je oduvek sokolila pesma. Vremenom je tako nastala specifična radna pesma na obali Čuanđianga, a onda je ta pesma tegljača postala deo prve grupe na listi nematerijalne kulturne baštine Kine, koju je objavilo Ministarstvo kulture krajem 2005. godine.

Ovo je čuvena pesma Čuanđiang koju peva starac Tao Peng. Osamdesetogodišnji Tao je rođen u porodici tradicionalnih tegljača koji rade na obali Čuanđiang.

Stari Tao je 1949. godine upisao pozorišnu školu „Džonghua" u gradu Čongćinu. Direktor škole ga je podstakao da pesme Čuanđiang preradi za pozorišne predstave i istakao potrebu da se nauče pesme radnih ljudi. Tako je Tao je napisao knjigu „Pesme tegljača Čuanđianga" koje su bile prerađene za pozorišne predstave.