„Nije bilo potrebno puno dokumenata za prijavu. Bio je potreban dokaz o članovima porodice, ličnoj imovini, stanovanju i dokaz o prihodima. Proces uključuje proveru, objavu i uručenje materijala Odeljenju za socijalne stanove na gradskom nivou. Čekali smo oko godinu dana i dobili rešenje. Pogledajte, površina našeg dvosobnog stana iznosi 61 kvadratni metar i celokupna cena je 451 hiljada juana. To nam je bilo dostupno. Kupili smo stan na kredit. Od našeg stana do kompanije u kojoj radim, odnosno do centralnog poslovnog dela otprilike je deset kilometara. Prevoz će biti ugodniji, nakon što linija 7 podzemne železnice bude izgrađena. U okolini postoje samoposluga, škola i banka. Zahvaljujući gradskoj politici socijalnog stanovanja, ja kao mlad čovek, koji je tek diplomirao, imam šansu da kupim svoj stan. U suprotnom, ovakav stan mogao bih da kupim znatno kasnije."
Sve više porodica ovih godina kupuje socijalne stanove, baš kao Šenova porodica. Centralna vlada je 2011. godine objavila plan o izgradnji 36 miliona raznovrsnih socijalnih stanova tokom pet godina, uz stopu pokrivenosti od 20 odsto. O tome je ekspert Instituta za investicije pri Državnom savetu za razvoj i reforme, Žen Žongžong, rekla:
„Tokom 12. petogodišnjeg plana, odnosno od 2011. do kraja 2015. godine, centralna vlada planira da širom Kine bude izgrađeno 36 miliona raznovrsnih socijalnih stanova. Kada ovaj projekt bude završen 2015. godine, oko 20 odsto kineskih porodica biće stambeno zbrinuto na ovaj način. Sa stanovišta sprovođenja, ovaj zadatak 12. petogodišnjeg plana o izgradnji socijalnih stanova je nefleksibilan. Centralna vlada, Odeljenje za stanove i lokalni funkcioneri svake godine potpišu dokument o odgovornosti.
U Kini je 2011. godine pokrenuta izgradnja 10,43 miliona socijalnih stanova, 2012. godine 7,688 miliona. Do trećeg tromesečja ove godine, izgrađeno je 6,2 miliona socijalnih stanova. Cilj izgradnje 36 miliona socijalnih stanova je realizovan preko 50 odsto."
Razlog zašto kineska vlada gradi veliki broj socijalnih stanova, datira iz istorije i aktuelne situacije stanovanja Kineza.
„U sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka, pošto je u Kini sprovođen sistem planirane ekonomije, kao u Sovjetskom Savezu, većina građana stanovala je u stanovima koje su nudila preduzeća u državnom vlasništvu. U selima, poljoprivrednici su mogli sami da grade kuće na svojoj zemlji. Od devedesetih godina prošlog veka, uz prelaz Kine na tržišnu ekonomiju, veliki broj poljoprivrednika je navalio u gradove, ljudi iz centralnih i zapadnih, nerazvijenih područja, navalili su u primorske gradove na istoku Kine, a ljudi iz malih gradova hrle u velike gradove. Osim toga, kinesko stanovništvo je krajem prošlog veka brzo povećalo. Zato je pitanje nedostatka stanovanja u velikim gradovima na istoku Kine znatno istaknuto. Poslodavci više ne mogu da, po starom modelu, obezbeđuju stanove svojim radnicima.
S druge strane, na tržištu su se pojavili kompanije za nekretnine, koje prodaju stanove pojedincima. Stoga, tržište nekretnina u Kini je formirano. Vlada je stimulisala građane da kupuju privatne stanove i preduzeća su postepeno prekinula podelu stanova. Preduzeća su počela radnicima da odobravaju subvencije za kupovinu stanova. Od kraja devedesetih godina, do početka 21. veka, tržište nekretnina u Kini zdravo se razvijalo. Površine privatnih stanova skoro da je premašila ukupne površine stambenog prostora koji su izgradili vlada i preduzeća. Prosečna stambena površina je sa 6,7 kvadratnih metara po glavi skočila na 36 kvadrata.
Međutim, sistem tržišne ekonomije doneo je nova pitanja. Cena privatnih stanova zavisi od tržišta. Cena stanova u velikim gradovima na istoku je uveliko rasla. Porodice sa niskim prihodima teško kupuju privatne stanove i poboljšavaju uslove stanovanja. Za mlade ljude, koji su kasno došli da rade u velikim gradovima, kupovina stanova postala je sve tegobniji zadatak. Celishodno rešavanje ovog pitanja je važna tema za kinesku vladu."
Socijalni stanovi su specijalni, kao deo društvenog osiguranja, za porodice sa niskim prihodima. Prema načinu obeštećenja, socijalne stanove u Kini čine jeftini stanovi za iznajmljivanje (Cheap renting houses/Low-rent houses), državni stanovi za iznajmljivanje (Public rental housing), ekonomski stanovi (Economical housing), stanovi sa ograničenom cenom prodaje (price limited house) i rekonstrukcija starih naselja (Rebuild shanty areas).
„Pre svega, po načinu pružanja, socijalni stanovi sastoje se od stanova za iznajmljivanje i stanova za prodaju. Socijalni stanovi za iznamljivanje uključuju jeftine stanove za iznajmljivanje i državne stanove za iznajmljivanje. Jeftine stanove za iznajmljivanje iznajmljuju porodice koje imaju najniži životni standard i čiji su uslovi stanovanja loši. Najamnina ovakvih stanova je veoma niska, obično je simbolična. Državne stanove za iznajmljivanje mogu da izaberu građani sa niskim prihodom i novozaposleni. Najamnina je 10 do 30 odsto niža od drugih stanova na tržištu.
Socijalni stanovi za prodaju uključuju ekonomske stanove i stanove sa ograničenom cenom. Vlada organizuje kompanije za nekretnine da grade ekonomske stanove, onda ih prodaju porodicama sa niskim prihodima. Vlada obezbeđuje zemljište za ove stanove besplatno. Što se tiče stanova sa ograničenom cenom, kupci i standard izgradnje su takođe ograničeni.
Jeftini stanovi za iznajmljivanje i ekonomski stanovi su za ljude sa niskim prihodom, a državni stanovi za iznajmljivanje i stanovi sa ograničenom cenom su za ljude sa srednjim prihodom, „sendvič klasu" (sandwich class) i ljude u prelaznom razdoblju."
Kapital je ključno pitanje za izgradnju socijalnih stanova. Odeljenja finansija na svim nivoima ovih godina su pažljivo sprovodila politiku centralne vlade, aktivno proširila kanale finansiranja i poboljšala finansijsku i poresku politiku. Izgradnja socijalnih stanova je neprekidno napredovala. Do kraja 2012. godine, u Kini je ukupno pokrenuta izgradnja više od 34 miliona socijalnih stanova, a izgrađeno je više od 21 milion.
