Novi francuski predsednik u žiži javnosti
Francuski predsednički izbori su 6. maja završeni, izabran je novi predsednik Francuske, socijalista Fransoa Oland, koji je blagom prednošću pobedio dosadašnjeg predsednika i kandidata desničarske Unije za narodni pokret Nikolu Sarkozija. Olandov uspeh je okončao uzastopnu vladavinu desničarskih partija u Francuskoj od 1995. godine. Oland je prvi predsednik Francuske iz stranke socijalista nakon 17 godina.
Izbori su bili poput zemljotresa u francuskom političkom životu. Zbog finansijske krize, poslednjih nekoliko godina je usporen rast francuske privrede. Iako je Sarkozi u svom mandatu uveo niz reformi o penzionisanju i ostalima, stanovnici nisu imali poverenja u Sarkozija zbog visoke stope nezaposlenosti i pada životnog standarda. Oland je tokom izbora obećao da će nakon stupanja na dužnost unaprediti poresku reformu, povećati porez velikim preduzećima i bogatima, te povećati broj novih radnih mesta, radi jačanja javnih usluga i poboljšanja životnih uslova. Zahvaljujući tome, Oland je dobio podršku većine Francuza i ostvario konačni uspeh.
Ipak, očekuje ga situacija koja ne daje mnogo povoda za optimizam, bilo da se radi o unutrašnjoj ili spoljnoj politici, ili o poslovima u EU. S jedne strane, Oland i levičarske partije nemaju dovoljno iskustva u vladanju državom, a sa druge strane, za društveni i privredni razvoj te države je neophodno sprovođenje reforme. Pred novoizabranog francuskog predsednika postavljaju se pitanja kako stimulisati privredni rast i ispuniti obećanja data u predizbornom periodu, te kako podići konkuretnu moć Francuske.
Poslednji izbori u Francuskoj, petoj ekonomskoj zajednici sveta, su imali veliki značaj, zbog žestoke globalne konkurencije i trajanja dužničke krize.
Britanski list ''Fajnenšel tajms'' ističe da u proteklih 30 godina francuski predsednički izbori nisu bili održavani sa takvim zloslutnim predosećajem i zabrinutošću. Mnogi su brinuli da li je Oland, novi predsednik Francuske u krizna vremena, čovek koji može da izvede Francuze iz krize.
Nemački nedeljnik ''Špigl'' je ukazao da je izborom Olanda za predsednia Francuska uveliko uticala na buduću strategiju evropskog razvoja, naročito na odnose sa Nemačkom. Zbog toga je i nemačka kancelarka Angela Merkel poklanjala veliku pažnju francuskim izborima. Prema drugim nemačkim medijima, Oland je izneo predlog finansijske politike koja predstavlja izazov za mere finansijske štednje, za koje se zalaže Nemačka i pretnju vodećoj ulozi Angele Merkel u rešavanju dužničke krize.
Američki dnevnik ''Volstrit žurnal'' u članku kaže da će Olandova pobeda u kratkom vremenu verovatno uticati na dužničku krizu, ali na duže vreme neće imati negativnog uticaja, nego će verovatno podstaći Evropu da što pre obnovi privredu.
Stručnjaci smatraju da rezultati izbora govore da Francuzi u kriznoj situaciji traže promene. Olandova pobeda u izvesnom smislu simbolizuje novu stranu Francuske, pa i cele Evrope.
