Ovaj kraj poznat je u svetu je specifičnom pismu "dongba" koje su stvorili preci pripadnika narodnosti Nasi. Danas slovi za jedine žive hijeroglife na planeti, a stari zapisi na ovom pismu uvršteni su na listu UNESKO-a "Pamćenje sveta". Tradicionalna muzika narodnosti Nasi, njihovo slikarstvo i religijska kultura postali su poznati i prepoznatljivi daleko van ovih prostora.

Koliko je bogatstvo multietničnosti i multikulturalnosti puno lepote očito je i po jarkom, živopisnom koloritu narodnih nošnji, jer i boje pokazuju životno raspoloženje. A ovde je to vartomet boja, ali i zvukova, što više nego reči govori o životu u ovom delu Kine. Muzika i igra su i bukvalno na svakom koraku, pesma kada se dočekuju gosti, pesma kao dirljiv znak rastanka, pesma kada se pokazuje lično zadovoljstvo, pesma kada se želi ulepšati slobodno vreme...

Posebno me je impresinirao jedan od načina igranja – kolo, jer je to i u srpskoj tradiciji. Igrači se drže za ruke i igraju u krug. Ima tu mnogo simbolike – kolo je zajedništvo i jedništvo, kolo je snaga, kolo je i ljubav, jer su momak i devojka jedno pored drugog, kolo je mašta i igra u kojoj uživaju sva čula.... Ta radost se osećala na svakom koraku, radost igre, pesme, života, radost što dolaze gosti i iskrena želja na rastanku da dodju opet.

U ovaj divan mozaik slika osmeha i ozarenih lica domaćina, sasvim se skladno uklapaju oni planinski visovi koju dodiruju nebo, bujno zelenilo, jezera i parkovi. I to je harmonija, spoj surovih planinskih uslova života i pitomih dolina u kojima se može živeti spokojno, u miru sa samim sobom, sa susedima i sa prirodom.