Svaka pesma iz epopeje „ Džangar" je počinje opisom odrastanja Džangara u siromaštini, njegovi veliki podvizi ostvareni u teškim uslovima, lepa, mirna i srećna zemlja Baomuba čiji je vođa Džangar, kao i druge priče o njemu i njegovim junacima na stepi.

Ovaj ep nastajao je od 15. do prve polovine 17.veka u oblasti Verat, koju je naseljavala mongolska nacionalnost. Verat je jedno od drevnih plemena mongolske narodnosti, a na mongolskom jeziku znači „pleme iz šume", čiji su pripadnici živeli uglavnom na padinama planine Alte u kineskoj pokrajini Sinđiang.

Glavni junak ovog epa je Džangar, kojemu je svirep Mangus ubio roditelje i oteo kuću kada je imao samo dve godine. U trećoj godini, on je, jašući svetog konja, krenuo u ratni pohod po zemlji, a već sa sedam godina je činio prave podvige. Zbog toga su ga žitelji u oblasti Baomuba predložili za svoga vođu - kana. U dugogodišnjim borbama sa spoljnim neprijateljem, svojim sposobnostima i talentom je stvorio „idealnu državu", u kojoj narod nije stario, nego je uvek imao po 25 godina. U njegovoj državi uvek je bilo proleće i svuda se čuo smeh.