Tibetanska književnost i umetnost postoji mnogo vekova, a poezija zauzima istaknuto mesto tibetanskoj kulturi. Narodne pesme na Tibetu nastale su u dalekoj prošlosti. Njihovi stihovi su poput ogledala istorije i života tibetanskog naroda. U nekim pesmama se slavi rad i proizvodnja, u drugima ljubav, brak i lepote rodnog kraja. Jednostavan i životvoran pesnički jezik posebna je dragocenost u tibetanskim pesmama. 

Među svim pesmama koje su napisali tibetanski pesnici, najpoznatiniji je Ep o Gesaru, koji je 2009. godine uvršćen na UNESKO-vu listu nematerijalne kulturne baštine. Ovo književno delo stručnjaci porede sa Homerovim epovima, a Ep o Gesaru je ujedno i most za upoznavanje tibetanske kulture.

Ep o Gesaru, koji se još zove i „ Biografija kralja Gesara" je jedina u svetu živa epopeja, jer i u današnjim danima mnogi umetnici na Tibetu, u provincijama Sečuan, Ćinhaj, Gangsu i pokrajini Unutrašnjoj Mongoliji pevaju o podvizima kralja Gesara.     

Kralj Gesar je pravi heroj u srcima pripadnika tibetanske narodnosti. Pesme o njegovim podvizima su pevane više od hiljadu godina, a Ep o Gesaru ima više 120 delova, više od milion stihova i oko 20 miliona reči. To je najduži ep u svetu, a ima i izuzetne scene i smatra se velikim umetničkim dostignućem. Ep o Gesaru, ponos Tibetanaca, je najčešće izvođena i najviše gledana predstava u svojoj dugoj istoriji.