U takvoj situaciji, deca ne mogu dobro da uče, ni u školi niti na seminarima. Neka od njih čak zaspu na časovima. Nastavnici koji drže seminare nisu strogi i ne traže mnogo od dece, jer je njihov cilj što veća zarada. Govoreći o tome, sospodja Van je ukazala：

Interesovanje je najbolji učitelj za decu, a u prirodi dece je da se igraju. Ako se spoje te dve stvari, deca u igri mogu lako da ovladavaju mnogim znanjima i veštinama.

Devojčicu Džu Tianćian koja ide u četvrti razred roditelji su upisali na seminar recitovanja kineske poezije i pisanja sastava. Ona kaže da je bila sama zainteresovana da stekne ta znanja：

Volim da pričam priče i zato pohadjam ovaj seminar. Hoću da moji prijatelji vide da na školskim časovima mogu glasno i jasno da odgovaram na pitanja učitelja i da u školskim aktivnostima pred učiteljima i drugarima održim govor.

Li Djaći je srednjoškolka. Ona je takodje sama izabrala seminar za engleski jezik：

Moja mama je učiteljca i nije imala preterane zahteve od mene. Mi se dobro razumemo. Izabrala sam seminar za engleski jezik po svom nahodjenju, a mama me je potpuno podržala. Ovo je prilika da dobro savladam engleski jezik.