U Kini je do osamdesete godine bilo neobično čuti termine poput “kupovina stanova”、“nekretnine”i slične reči, jer je u to vreme u Kini bila na snazi raspodela društvenih stanova. Kinezi su živeli u stanovima koje su dobijali od preduzeća, a za njih su plaćali simboličnu stanarinu. Tada nije bilo vlasništva nad nekretninama. Početkom devedestih godina prošlog veka kineska preduzeća su prestala da dele društvene stanove i počela je komercijalizacija nekretnina. U današnje vreme kupovina stanova je jedna od najzanimljivijih tema o kojoj raspravljaju stanovnici Kine. Stanove najviše kupuju mladi, neoženjeni muškarci, jer se kupovina stana najčešće pominje kao uslov za sklapanje braka. Naravno, za prosečnog Kineza, kupovina stana je ogroman zalogaj, pa će u pomoć priteći i roditelji sa svom ušteđevinom. Iako mladi bračni par očekuje dugoročno vraćanje kredita, većina ipak priželjkuje da kupi vlastiti stan, a ne da živi u tuđem. Dugoročno gledano, kupovina stana se mnogo više isplati nego plaćanje kirije.