9.septembra po kineskom lunarnom kalendaru je praznik ''Čongjang''—važan tradicionalni praznik u kineskom narodu. U drevnoj Kini na taj dan se nosi mirišljave lekovite biljka ''Džuju''.
U trećem veku pre naše ere živeo je jedan neobičan čovek koji se zvao ''Fej Čangfang'', po predanju. On je mogao da kontroliše vetar i kišu i da uhvati đavole i pošalje svetog čoveka. Mladić Huan Đing se divio njegovim veštinama i odlučio da nauči nešto od njega. Fei Čangfang je bio dirnut velikom odlučnošću svog mladića i primio ga za svog učenika.
Jednog dana Fei je svom učeniku rekao da će 9.septembra biti dan velike nesreče za njegovu porodicu i da će cela porodica treba da obavi sve neophodne pripreme za to.ć
Čuvši to, Huan Đing je bio užasnut i kleknuvši na kolena pred svojim učeteljem, molio je za savet kako da izbegne nesreću. Fei je odgovorio: 9.semptembra treba da sa sobom nosiš nekoliko crvenih pamučnih torbi sa lekovitim biljem, a potom da ih omotaš oku ruku. Tvoja cela porodica reka se penje na brdo i svi članovi porodice neka piju rakiju od hrizanteze. Samo na taj način čela porodica može izaći iz velike nesreće.
Prema uputetvima svog učitelja, Huan Đing je obavio sve po redu. 9.semptembra svi članovi Huanđingove porodice su se popeli na vrh obližnje planine i bezbedno proveli dan. Ali, kada su se uveče vratili kući, bili su zapaljeni videvši da sva njihova je stoka i živina uginula. Tada su shvatili da su zaista izbegli nesreću. Otada postoji običaj penjanja na planinske vrhove radi izlaska iz nesreće.
U kineskom narodu postoji poslovica o dvostrukoj vezi i osećanjima članova porodice za vreme tradicionalnih prazanika. Poslovica je iz pesme poznatog pesnika iz dinastije Tang(od 9.do 11.veka). Pesma ističe da je onaj koji je daleko od kuće, u mislima uvek sa svojom porodicom. Kada se sabraća nalazi na vrhu brda, ostalim je žao što nisu zajedno. Autor pesme je od malena živeo u glavnom gradu dinastije Tang, često se sećao svojih roditelja i brata koji su bili daleko, naročito kada bi se svi drugi okupili zajedno, u to vreme njegova osećanja su bila još izrazitija. Na taj dan, na vratima svakih kuća vise biljke ''Džuju'' a u roditeljskoj kući nema njega.