Kako se priča, tehniku za gajenje svilene bube narodu naučila je supruga kineskog cara Huang Di, Lei Zu pre 5 hiljada godina.U pismu na životinjskim kostima već su primećene reči kao što svilena buba, svila, i svilena tkanina.U prvoj kineskoj zbirki pesama «Ši Đing» postoji jedna pesma koja glasi: u lepom prolećnom sunčanom danu,devojka nosi sa sobom korpu, na seoskoj stazi bere dudove lišće za svilene bube.
Izaslanik kineske dinastije Han, Džang Ćian je u svom diplomatskom putovanju ka zapanu poneo sa sobom svilenu tkaninu, tako je kineska svilena tkanina dopremljena u Evorpu.U šestom veku naše ere, rimski car je naredio italijanskog sveštenika koji je bio u Kini da ukrade kinesku tehniku za gajenje svilene bube.Ovaj sveštenik je došao u Junan i ukrao seme dudovog drva i jaje svilene bube. Ali kada se vratio u Rim, nije uspeo u gajenju dudovog drva i svilene bube.Rimski car je opet poslao dva sveštenika u Kinu na ukradenje tehnike za gajenje svilene bube.Ova dva sveštenika su čvrsto zapamtivši tehniku za sadjenje dudovog drva i gajenje jaje svilene bube, sakrivši ukradene seme dudovog drva i jaje svilene bube uspešno vratili u Italiju.
Prema drugom pričanju, ovu tehniku je odnela princeza kineske dinastije Bei Vei u Zapad pre 1800 godina.U davnoj istoriji postojala je jedna državica koja se zvala Džai Sa Dan Na.Car ove državice je hteo da dobije tehniku za gajenje svilene bube,ali ga je odbila Kina. Ovaj car je zahtevao da se ženi sa princezom kineske dinastije Bei Vej.Pre svadbe, on je krišom tražio od princeze da ponese sa sobom seme dudovog drva i jaje svilene bube.Princeza je stavivši seme dudobog drva i jaje svilene bube u svoju kapu na glavi odnela je tehniku u ovu zapadnu državicu.Ova priča se vidi u knjizi «Putovanje po Zapadu» koju je pisao poznat kineski kaludjer Sjuan Zang iz dinastije Tang pre 1400 godina. Ova priča je dokazana i jednom grafikom pravljenom u davnini, koja je primećena u kineskoj Sinkjan-ujgurskoj autonomnoj pokrajini.Na ovoj grafici je slikano kako jedna princeza u svečanoj nošnji i sa lepom kapom.Pored nje je posluškinja koja je prstom pokazala njenu kapu, što znači da je ova princiza odnela sa sobom seme dudovog drva i jaje svilene bube u Džisadana na zapadu od Kine.