Pripremili: Džao Peng, Branko Žujović
Učešće rečnog u ukupnom saobraćaju oko 25 odsto, u evropskim zemljama sedam odsto, a u Hrvatskoj je zanemarljivih 0,9 odsto. Uz to, troškovi prevoza robe su u rečnom saobraćaju pet-šest puta jeftiniji nego u drumskom, a barem tri puta nego železnicom.
U slivu Dunava živi oko 115 miliona stanovnika EU. Obuhvata prostor od oko 800 km2 . Izračunato je da bi povećanjem kapaciteta na osovini Crno-Severno more za 30%, oko 5 milijardi tona tereta moglo da se preusmeri na ovaj vodeni put.
Geografski položaj Republike Srbije obezbeđuje prirodne pogodnosti za intenzivni vodni transport zahvaljujući rekama (Dunav, Sava, Tisa), kao i mreži kanala, među kojima se ističe Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (Hidrosistem DTD).Tokom proteklog perioda, transportna infrastruktura i unutrašnji vodni transport su dospeli u veoma teško stanje usled različitih spoljnih i unutrašnjih faktora. U periodu od početka devedesetih do 2000. godine međunarodne sankcije koje su uvedene Srbiji su imale značajan uticaj na njen industrijski i ekonomski razvoj. Posledica toga je da je održavanje mreže unutrašnjih plovnih puteva dospelo na najniži nivo. Zapravo, svi vidovi transporta su bili na veoma niskom nivou i trpeli su štete usled nedostatka finansiranja i neodržavanja zbog opadanja industrijske proizvodnje i ekonomskih poteškoća. Jasno je da svoj izuzetan geografski položaj i Dunav, panevropski Koridor 7, Srbija do danas nije uspela da u punoj meri iskoristi vodni transport u Srbiji čini svega 4,7% od ukupnog saobraćaja,što svedoči da u tom segmentu Srbija zaostaje za zemljama EU, u kojima je vodni transport zastupljen sa oko 15%. Najbolji primer je Holandija u kojoj vodni saobraćaj čini čak preko 40% ukupnog saobraćaja.
Preduzeća u delatnosti saobraćaja unutrašnjim plovnim putevima Srbije raspolagala su krajem 2008. godine sa oko 400 plovnih sredstava, raspoloživog kapaciteta oko 403.833 tona i ukupne snage oko 60 000 kW. Preko 77% čine plovila za prevoz suvog tereta, a ostalo su plovila za prevoz tečnog tereta.
Stanje rečne flote je loše zbog nepovoljne starosne strukture i tehnološke zastarelosti. Od 1995. godine nije izgrađeno ni jedno plovilo. Kod potiskivača samo je 7,1%, a kod tegljača 5,7% plovila izgrađeno u poslednjih 20 godina. Kod samohodnih brodova ovaj odnos iznosi 1,4%.
