Ono što razlikuje Kinu od drugih je mala margina u ceni, na kojoj fabrike mogu da prežive. Tako recimo iphone iz Kine za Apple košta 220 dolara, a onaj iz Evrope 360 dolara.

Jeftini krediti i poreske olakšice zapravo čine osnovnu razliku, smatra Jim Pinto, ekspert za automatizaciju iz San Diega u Kaliforniji. On smatra da je kineski proizvodjački sektor mnogo otporniji i održiviji, nego što mnogi misle.

Uostalom zadržavanje troškova radne snage na istom nivou bi govorilo u prilog tome da razvoj nije uspešan.

Svaki razvoj, nazaobilazno, podrazumeva i porast troškova radne snage.

Zato činjenica da zarade u Kini rastu predstavlja znak uspeha.

Sve u svemu, nedavna dogadjanja i kretanja na tržištu rane snage kineske proizvodjače dovode na istorijsku raskrsnicu., smatra Dr Stefan Halper sa Cambrige-a, autor knjige o Kineskom budućoj ekonomskoj perspektivi Kine.

Oni će se uskoro naći u istoj situaciji kao i američki proizvodjači, odnosno u poziciji da proizvode offshore u susednim zemljama i reeksportuju, što nije baš konforna perspektiva.

Očekuje se i da Kina svoju proizvodnu bazu, iz tradicionalnih istočnih područja, prebaci na Zapad zemlje, što bi moglo da poskupi troškove transporta.

Biće to veliki test za prilagodljivost priobalnih provincija kao što je recimo Guandong, smatraju zapadni analitičari.

Proizvodni futurolog Pinto, pak, smatra da Kina još dugo neće izgubiti krunu svetskog proizvodjača boj jedan.

Istovremeno, radi se o zemlji koja je naučila kako da organizuje proizvodnju i da obezbedi količinu i kvalitet u skladu sa zahtevima potrošača, što je velika prednost u odnosu na konkurenciju iz ostatka sveta.

Pripremila:

Dajana Veličković Šabotić