Li Ćindžao je bila srećna u braku što joj je omogućilo postizanje velikih rezultata u književnosti.

Na žalost, kada je bila u najsrećnijem periodu svog života, u državi je počela kriza. Ratni požar je srušio njihovu sreću. Sudbina je odjednom poslala iz raja u pakao. Zbog rata, muž i ona su se više puta selili. I na kraju nisu mogli a da ne žive rastavljeno, u dva različita mesta, sve do smrti muža. Nakon toga, Li Ćindžao je duboko patila za mužem. U poodmaklim godinama bila je veoma usamljena.

Posle smrti muža nije imala stabilno boravište. A većina njihovih dragocenih antikvinteta je opljačkana ili ukradena, što je teško pogodilo Li Ćindžao.

Da bi izbegla ratni požar, Li Ćindžao je sa severa stigla na jug zemlje. Tada su u njoj proradila još nežnija i krhkija osećanja. Njene osećaje su izazivali i cvetanje cveća ili opadanje lišća, jesenji vetar ili prolećna kiša. Ona je pesmama izražavala žalost za svojim dragim mužem i tako se oslobađala muke i duhovne patnje. Sve je to postalo glavna tema svojih književnih dela. Li Ćindža je na taj način izrazila žalost zbog svoje porodice, pa onda i zbog države. Njen život u poodmaklim godinama je bio ispunjen brigom i žalošću.

Li Ćindžao je doživela sreću i nesreću. Njen neobični život je simbol neobičnog karaktera jedne žene. Pesmama i pričama je opisala svoj tragični i usamljenički život, a njene pesme i priče su postale neizbrisive u istoriji kineske književnosti.