piše: Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu
Od kada je predsednik Si Đingping u proleće 2022. godine predstavio Globalnu bezbednosnu inicijativu, otvoren je prostor za aktivniju diplomatsko-posredničku praksu Pekinga u zonama tenzija i sukoba, kao i za nove oblike bilateralne i multilateralne saradnje u suočavanju sa sigurnosnim izazovima.
Na diplomatskom planu, Globalna bezbednosna inicijativa je, u više faza i nivoa, otvorila nove vidike za pokušaje da se razaranja na Bliskom istoku i u Ukrajini ne samo zaustave, već i da se postave temelji za održive postkonfliktne odnose.
Po pitanju Bliskog istoka, posredništvo Pekinga u ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa Saudijske Arabije i Irana u proleće 2023. godine odigralo je snažnu preventivnu ulogu, s obzirom da je doprinelo da, nakon eskaliranja sukoba u Gazi šest meseci kasnije, odnos dva velika regionalna rivala barem ne pogoršava već dovoljno dramatičnu situaciju. U tom kontekstu, važna je bila i pravovremena odluka Kine da se istovremeno dozvoli članstvo Iranu i status dijaloškog partnera Saudijskoj Arabiji u Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS) u julu 2023., kao i posredništvo Pekinga u objedinjavanju svih palestinskih frakcija, pre svega Fataha i Hamasa, u julu ove godine.
Istovremeno, Kina je, zajedno sa Brazilom, predložila plan u šest tačaka za rešavanje sukoba u Ukrajini, koji sadrži osnovne ali veoma razumne preduslove za političko rešenje, uključujući deeskalaciju, mirovnu konferenciju uz ravnopravno učešće Moskve i Kijeva, ali i principe za sprečavanje dalje blokovske podele u svetu koja usporava trgovinsku i energetsku bezbednost. Plan se naslanja na 12 mirovnih principa koje je Peking izložio 2023. godine, a koji su zasnovani na Globalnoj bezbednosnoj inicijativi. Među njima je i protivljenje duplim standardima po pitanju teritorijalnog integriteta država, protivljenje širenju vojnih alijansi, kao i protivljenje sankcionisanju van sistema Ujedinjenih nacija. S obzirom na izazove sa kojima se Srbija suočava po pitanju Kosova i Metohije, na deklarisanu vojnu neutralnost – odnosno protivljenje ulasku u NATO – kao i na jednostrano zapadno sankcionisanje pojedinih političkih aktera u Beogradu, jasno je da su ovi postulati u potpunosti u skladu sa interesima Republike Srbije. Uostalom, Ministarstvo spoljnih poslova NR Kine je sredinom septembra još jednom ponovilo da podržava teritorijalni integritet Srbije i suprostavilo se pokušajima eskalacije jednostranim potezima na Kosovu i Metohiji.
Stoga ne iznenađuje što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je kinesko-brazilska inicijativa “zdravorazumska”, te da je “Narodna Republika Kina ponudila nešto što je zaista najlogičnije, što bi svaki odrastao, pribran i priseban čovek ponudio”. Interes Beograda za što skorije održivo rešavanje ukrajinskog sukoba jasan je s obzirom na pritiske koje Srbija trpi, naročito po pitanju usklađivanja sa Zajedinčkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Međutim, Globalna bezbednosna inicijativa ima implikacije i za bilateralnu saradnju Srbije i Kine po pitanju unutrašnje bezbednosti. Tako je početkom septembra potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u Guangdžou prisustvovao zajedničkoj vežbi specijalnih jedinica dveju policija, u Šenženu razgovarao sa predstavnicima “Huaveja” oko izgradnje IT kapaciteta za javnu bezbednost, a u Hong Kongu o uspostavljanju posebne saradnje sa srpskom policijom. Na kraju posete istakao je da je ona doprinosi zajedničkoj izjavi predsednika Si Đinpinga i Aleksandra Vučića o “izgradnji globalne bezbednosti”, a koja je izrečena prilikom posete kineskog predsednika Beogradu u maju ove godine.
S obzirom na njen opseg, fleksibilnost i rezultate, ne čudi stoga što je Globalna bezbednosna inicijativa bila jedna od centralnih tema 11. Foruma Sjangšan u Pekingu koji je sredinom septembra okupio 1.800 gostiju, uključujući zvanične predstavnike iz više od 100 zemalja i međunarodnih organizacija.