Krajem jula, Filipini i Sjedinjene Američke Države su održali novu rundu sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane (2+2). Ovo je prvi put da dve zemlje od 2013. godine održe taj sastanak. Pre toga, Kina i Filipini su postigli privremeni aranžman o kontroli situacije u području grebena Ženai, i time je privremeno smirena napetost u Južnom kineskom moru. Čini se, međutim, da stabilnost nije to što SAD žele da vide, a to potvrđuje i saopštenje koje su Filipini i SAD zajednički objavili po završetku sastanka.
Recimo, SAD su u saopštenju ponovile Filipinima dato obećanje o bezbednosti, navodeći da se „Američko-filipinski ugovor o zajedničkoj odbrani“ može primeniti u području Južnog kineskog mora. U saopštenju je takođe pozvano da SAD i Filipini, zajedno sa Japanom i Australijom dodatno održavaju odbrambenu i bezbednosnu koordinaciju, kako bi reagovali na takozvane zajedničke izazove. Štaviše, u saopštenju je istaknuto da će SAD, zajedno sa Japanom uložiti u bezbednosni, vojni i ekonomski sektor na Filipinima. Američki državni sekretar Entoni Blinken je nakon završetka sastanka najavio da će SAD izdvojiti 500 miliona dolara za jačanje odbrambene moći Filipina. Filipinski predsednik Ferdinand Markos Mlađi je tokom razgovora sa Blikenom pozvao dve zemlje da održavaju periodične kontakte, kako bi se Filipinima pomoglo „u fleksibilnom reagovanju“ na Kinu i povezanu napetu situaciju na moru.
Niz akcija pokazuje da su američki faktori najveći nekontrolisani faktori koji utiču na filipinsku politiku prema Kini i Južnom kineskom moru. Upravo zbog trajnog podstrekavanja SAD-a po pitanju Južnog kineskog mora i njihove podrške nezakonitom vojnom prisustvo Filipina u području navedenog mora, Filipini sve beskrupuloznije provociraju Kinu.
U ovom trenutku, Kina i Filipini su postigli privremeni aranžman o kontroli situacije u području grebena Ženai. Hoćemo li zbog toga biti optimistični u pogledu regionalne situacije? S obzirom na stalno uplitanje SAD-a i promenljiv stav Filipina, treba ipak oprezno da pratimo dalje korake filipinske strane.
Filipini, kao azijska zemlja, u rešavanju sporova sa Kinom, trebalo bi da prvenstveno vode računa o regionalnom miru i stabilnosti, a ne da bezumno poslušaju velesilu van tog regiona. Međutim, čini se da je otkako je administracija Markosa mlađeg došla na vlast, nacionalna politika Filipina da slede, oslanjaju se i jačaju savezništvo sa SAD-om. U ovakvom kontekstu, u ponašanjima Filipina po pitanju Južnog kineskog mora, nedostaje razumno razmišljanje o nacionalnim interesima i strategijama, već je sve prisutnija krajnja zavisnost od spoljnih snaga i jak lični karakter. To je dovelo do promenljivosti akcija i poremećaja među politikama raznih resora na Filipinima.
Pojedini političari na Filipinima bi trebalo da budu svesni da je američko obećanje o bezbednosti samo „hrana na nebu“. Američko savezništvo sa Filipinima će na kraju krajeva biti u službi američkog globalnog hegemonizma, ono neće Filipinima doneti mir i prosperitet, već će ih u protivnom dovesti u zabludu, da bi oni bez razuma jurili na frontu konkurencija među velikim zemljama, što bi u daljem koraku ugrozilo regionalni mir i stabilnost. Upravo zbog toga, riskantno ponašanje Filipina po pitanju Južnog kineskog mora nemaju nikakve podrške unutar ASEAN-a.
Filipini ne pripadaju SAD nego Aziji. Suočeni sa američkim navođenjima i zavođenjima, Filipini bi trebalo da sačuvaju trezvenost i razum. Njihova politika se mora vratiti u pravac dobrosusedstva i regionalnih interesa kao prioriteta. To je pravi izbor koji odgovara nacionalnim interesima i blagostanju naroda Filipina.
Autor: Kineska medijska grupa
Pripremio: Džao Peng