Ivan Mrkić,
bivši ministar spoljnih poslova Srbije,
član Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom
Kina je još prošle godine, prvi put iznela sveobuhvatan plan za postizanje mira u Ukrajini, za prestanak užasnog rata koji vode Rusi iz svojih jasnih razloga sa ukrajinskim oružanim snagama.
Taj plan je bio principijelan, a polazio je od postojećeg medjunarodnog prava i objektivnog činjenicnog stanja. Ministarstvo inostranih poslova Kine objavilo je tada (još februara prošle godine) dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o rešavanju konflikta u Ukrajini, а kao najvažnija stavka navodi se momentalni prekid borbenih dejstava i prelazak na mirovne pregovore. Kamo sreće da se tako i postupilo i da je Kina tada bila ozbiljno shvaćena od svih strana! Koliko bi života bilo sačuvano?! A, to je najvažnije u ovom, kao i svakom drugom ratu.
Kina je zajedno sa Brazilom ove godine u suštini ponovila svoje prvobitne mirovne predloge. Nema sumnje da se ovom prilikom radilo o velikom značaju predloga, jer je podnet od velike i sve uticajnije azijske sile i veoma bitne zemlje latino - americkog kontinenta, Brazila. Ne zaboravimo da obe ove zemlje pripadaju BRICS-u, koji u svojoj osnovi nema nikakve posebnosti medju državama članicama. Sve su jednake, bez obzira na veličinu, moć, veru..., što ih čini vrlo privlačnim. Takodje, ne treba zaboraviti da je kinesko-brazilski plan predložen i usvojen u toku dogovora o "miru u Ukrajini", koji su se nedavno vodili u Švajcarskoj, bez prisustva Rusije, ali i predsednika SAD! Kinesko-brazilski plan sadrži, u osnovi, sve ono za šta se dve zemlje inače zalažu, a izneto je u šest odeljaka.
Sigurno je da se Kuleba, ministar inostranih poslova Ukrajine, nije slučajno našao bas u Pekingu, a sve u želji da se prekine rat u Ukrajini. I to sada kada je Bajden obelodanio svoju odluku da se neće kandidovati za naredni predsednički mandat. I kada još? Kada njegov predsednik, Zelenski, sve češće govori o miru i o potrebi prekida rata. Možda to ima veze sa sve jasnijim preokupacijama Sjedinjenih američkih država, koje ne mogu biti fokusirane na Ukrajinu, kao što je to bio slučaj ranije. Dalje, to se dešava posle pokušaja atentata na Donalda Trampa, koji je par dana kasnije i formalno imenovan za predsedničkog kandidata SAD, ispred Republikanaca. Kamala Haris, sadašnja potpredsednica SAD, će početkom sledećeg meseca zvanično biti imenovana od Demokratske stranke kao predsednički kandidat. Znamo da su ovi izbori, važni i za čitav svet, u novembru. A, takodje, znamo da je kandidat Republikanaca, Donald Tramp, rekao da će brzo rešiti rat u Ukrajini i uspostaviti trajni mir. Kako god bilo, važno bi bilo da se oružje više ne čuje, životi uzalud ne gube i da svet što pre shvati da je tako bolje! Zato hvala Kini sto ne smanjuje svoje mirovne napore.
Kinesko rukovodstvo postaje sve poznatije po diplomatskom uspešima. Ni to nije čudno. Pogotovu ne za zemlju koja je u svakom pogledu sve uspešnija, a ne vodi ratove. Kina je pomirila Iran i Saudi Arabiju, predvodi mirovne projekte o Ukrajini, sredjuje odnose medju Palestincima (i to danas!), prima ukrajinskog MIP Kulebu... ko zna u čemu je sve angazovana! Svaka čast! Ovo kazem, jer imam u vidu njene porive i svetske reakcije tim povodom.
Nije nepoznato da je predsednik Ruske federacije, Vladimir Putin, u više navrata izrazio spremnost za pregovore o miru u Ukrajini. Prva reakcija Dimitrija Peskova, glasnogovornika Kremlja, na kinesku posetu MIP Ukrajine, je, isto tako, ohrabrujuća. Znaćemo uskoro više o preciznom stavu Rusije. Pretpostavljamo da je ključno da se ne dira u deklarisane ruske teritorije i da RF više ne bude blizu vojnih alijansi, poput NATO. Biće veoma zanimljivo videti kako se shvata denacifikacija, pored demilitarizacije.
Nismo u grupi onih koji predvidjaju dogadjaje, ali se iskreno nadamo nekom spasu, naročito ako to stiže iz Kine. Ne bi bilo demokratski da svi stradamo, a ne pita se velika većina, ama baš ništa.
Prilozi objavljeni u rubrici „Kolumne” odražavaju stavove autora, ne uvek i stavove KMG-a