Autor: Kineska medijska grupa
Samit NATO-a biće održan u Vašingtonu 9. jula. Dnevni red ovog sastanka nije ništa novo, ali i dalje ostaje relevantan: jačanje vojnih kapaciteta, pružanje pomoći Ukrajini i plan globalnog partnerstva.
Na preskonferenciji pre samita, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je: "Moramo blisko sarađivati sa našim partnerima u Indo-pacifičkom regionu" da bismo reagovali na Kinu i druge zemlje. U medijima je široko rasprostranjeno mišljenje da NATO koristi Kinu kao izgovor za ostvarivanje svog pokušaja da se meša u poslove Azijsko-pacifičkog regiona i sačuva američku hegemoniju.
Kao ostatak Hladnog rata i najveća svetska vojna grupa, od svog formiranja NATO je bio sredstvo SAD za učestvovanje u konfrontacijama i kontrolu alijanse, kao i da istisnu druge zemlje. Spoljni svet je primetio da je poslednjih godina samit NATO-a pod vođstvom SAD izdao saopštenje u kojem se na divlje naglašava "kineska pretnja", da se naduvavaju problemi u Južnom kineskom moru, Tajvanskom moreuzu i takozvana "sloboda plovidbe", što izaziva konfrontaciju među zemljama Azijsko-pacifičkog regiona i otvara put za ubrzano vojno mešanje u poslove ovog regiona.
Na prvi pogled, SAD nastavljaju da stvaraju "azijsko-pacifičku verziju NATO-a". Ali, u stvarnosti, ovom ostatku Hladnog rata teško je da stvori
"okruženje" protiv Kine u Aziji, a kamoli takozvanu novu bezbednosnu arhitekturu u Azijsko-pacifičkom regionu.
Pre svega, velika većina azijsko-pacifičkih zemalja to ne prihvata ili ne pozdravlja. Sjedinjene Američke Države vide NATO kao strateško sredstvo za održavanje hegemonije, a velika većina azijsko-pacifičkih zemalja ne voli i protivi se hegemoniji i neće prihvatiti NATO koji nameće hegemoniju u Azijsko-pacifičkom regionu.
Sa praktične tačke gledišta, nakon završetka Hladnog rata, istorija stvaranja i podsticanja NATO ratova je puna zločina. Viktor Orban, mađarski premijer čija zemlja trenutno predsedava EU, nedavno je u članku objavljenom u američkom časopisu „Njuzvik“ („Newsweek“) upozorio da bi, ukoliko NATO izabere sukob umesto saradnje i rat umesto mira, to bilo jednako samoubistvu.
Drugo, unutar NATO-a takođe ima mnogo članica koje se opiru "azijazijaciji NATO-a". Evropske članice NATO-a nadaju se da će NATO svoju pažnju usmeriti na pitanja sopstvene bezbednosti. One veruju da će korišćenje sopstvenih resursa u azijsko-pacifičkom regionu oslabiti bezbednosne funkcije NATO-a u Evropi. To ukazuje da će ucena i prinuda saveznika od strane SAD, zasnovana na strateškoj sebičnosti, neizbežno dovesti do nezadovoljstva unutar NATO-a, a raskol će se neizbežno produbiti.
Istovremeno, uprkos neobuzdanoj propagandi NATO-a i pominjanju "kineske pretnje", većina članica ovog vojnog saveza održava stabilne odnose sa Kinom. Velika većina azijsko-pacifičkih zemalja takođe se slaže da je Kina uporište regionalne, pa čak i globalne stabilnosti i prosperiteta.
Pripremila: Vang Ping