Kinezi ne saopštavaju baš svaki svoj napredak u pronalaženju novih tehnologija. Ali, to čine daleko ležernije i otvorenije od mnogih drugih. Upravo to je raspoznato u mnogim zemljama sveta.
Sećam se da su me jednom prilikom, na sastanku u srpskom Nacionalnom savetu za Rusiju i Kinu, pitali zašto Srbija u tolikoj meri koristi usluge kineskih inženjera i tehničara u izgradnji svoje infrastrukture. Moj odgovor je bio lako sročen: zato što Kina ništa ne krije prilikom izgradnje naših puteva i mostova.
Mladi u Srbiji nisu nimalo uskraćeni. Sve im je pokazano, naročito ono što ih interesuje. Nama je važno da su zadovoljni i naši izvođači. To, u velikoj meri, opredeljuje izbor naših partnera.
Zar to nije logično?
Pre neki dan sam čuo od naših kompetentnih stručnjaka da je Kina preuzela vođstvo u većini oblasti novih tehnologija. Treba verovati tim ljudima. Ko bi ovo prognozirao pre svega nekoliko godina?
Radi se o zemlji (Kini) čije je trajanje neprekidno, hiljadama godina i koja je danas pod mudrim vođstvom Komunisticke partije, na čijem je čelu njen predsednik, Si Đinping.
Potpuno je prirodno da jedna od najmnogoljudnijih zemalja sveta zauzima vodeće mesto u svetskoj proizvodnji i trgovini. Nedavno preminuli Henri Kišindžer je veoma poštovao Kinu, napisao je i knjigu o njoj i upozoravao da se sa njom ne treba igrati. Između ostalog, i zato što nema ni legendu o svom nastanku (obično zemlje i narodi koji ih tvore, najčešće imaju neki mit o svom početku). Jasno je šta je nekadašnji državni sekretar SAD pod ovim mislio i kako je razumevao Kinu koja ne zna tačno ni kada je nastala. A, očigledno, postoji odavno!
Savremena Kina je plodno tle za brojne inovacije i, kako vreme promiče, nezamenjiva je i prva u tome.
Sećam se jednog vrlo bogatog Amerikanca, koji je pre mnogo vremena napustio Njujork i otišao u Kinu da nastavi sa svojim uspešnim poslovanjem. Na pitanje zašto se seli iz "najuspešnijeg grada SAD", sa smeškom je odgovorio: "Njujork jeste bio najbolji za posao početkom 20. veka, ali u 21. je to sigurno Daleki istok, odnosno Kina".
Čini se da je ovim sve rečeno.
Nije samo stvar u tome što Kina sve više postaje svetski privredni generator, već ona svoja brojna naučna i tehnološka otkrića uglavnom deli sa ostalim zemljama! Ne sećam se da je to bio slučaj sa bilo kojom drugom zemljom. U stvari, siguran sam da takav slučaj, kao što je Kina, nije zabeležen u pisanoj istoriji.
Tamna strana Meseca, ljudi odavno o tome govore, ali je samo Kina tamo upućivala svoje vasionske brodove. Sada imamo i uzorke tla sa te strane Zemljinog najbližeg prirodnog satelita. O tome se malo priča, a u stvari se radi o senzacionalnim pronalascima za čitavo čovečanstvo.
Nema obnarodovanih zahteva da Kina podeli saznanja sa zemljama sveta, a to bi bilo najnormalnije. Izvesno je da bi Kina mnogo više rekla, da je to od nje traženo. Ako ništa drugo, da time pruži primer današnjeg ponašanja država u sličnim slučajevima.
Slično je i sa proizvodnjom električnih vozila ili sa izradom ploča kojima se transformiše sunčeva energija u čistu, ovozemaljsku, električnu energiju. To je zahtevano, već odavno, od čitave međunarodne zajednice, pa i pod okriljem Ujedinjenih nacija, da bi došlo do smanjenja velikih zagadjenja koja čini čovek svojim dejstvom, najviše indistrijalizacijom i modernim sredstvima saobraćaja.
I, šta se dešava?
Kini najviše zamera Evropska unija zatp što je u tome vrlo uspešna! Znamo da se radi o drugim razlozima, ali se to prećutkuje.
Potpuno razumem kinesko nezadovoljstvo ovakvim ponašanjem i shvatam njene reakcije. Naročito one oblikovane od njihovog Ministarstva spoljne trgovine.
Kina je danas prisutna, ne samo u Aziji, već i u Africi, Južnoj Americi, pa i u Australiji i na Novom Zelandu. Ne sme se zaboraviti da je kineski premijer Li Ćijang nedavno posetio Novi Zeland i Australiju. Nije to bilo slučajno. Naravno, Australija i Novi Zeland su okrenuti i kineskom trzištu, ne samo zbog inovacija i tehnologije, već zbog enormnosti Kine kao zemlje.
Neke države upozoravaju na "kinesku opasnost" zbog, navodno, prevelikog zaduživanja siromašnih zemalja u odnosu na Kinu. Mi ne znamo koja je alternativa za sopstveni razvoj društava, što je sasvim normalna težnja, čemu se svi postojeći režimi predaju.
Moje je čvrsto uverenje da ne treba zanemariti Kinu, a kamoli je zauzdavati. Ima zemalja koje to uporno pokušavaju! Teško je zamislivo da se nekom uskraćuje prirodna težnja za razvojem.
Siguran sam da to bilo kome neće uspeti. Verujem u evroazijski jedinstven prostor i u tržište odavno stvoreno na ovom tlu. To je jedini izlaz. Ne valja se svađati i sukobljavati, poput onoga što se zbiva u današnjoj Ukrajini. Užas je u pitanju. Mislim da će sve biti rešeno razumom, za mirovnim stolom, a ne ratovanjem, samo ako ima dobre volje.
Autor: Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije
Prilozi objavljeni u rubrici „Kolumne” odražavaju stavove autora, ne uvek i stavove KMG-a