Lobanje uzidane u Ćele kulu do kraja godine trebalo da dobiju digitalni izgled lica, zahvaljujući projektu „Nov lice Ćele kule“ koji realizuje Društvo za akademski razvoj. U okviru pomenutog projekta najpre je 3D tehnikom skenirano svih 58 lobanja, a potom je urađena antropološka analiza koja je dala odgovore na to koliko su godina imali nastradali, kakvog su zdravstvenog stanja bili i šta je bio uzrok njihove smrti.
Antropološkinja Nataša Šarkić kazala je da su od 58 skeniranih lobanja, mogli da analiziraju 48 i za njih će biti urađena rekonstrukcija lica, dok je zbog prevelikog oštećenja 10 lobanja nemoguće antroploški analizirati, niti je moguća facijalna rekonstrukcija.
„U ovoj fazi projekta definitivno najšokantnije je bilo prisustvo deteta od 11 godina, koje je ubijeno tupim udarcem u glavu i to je možda najružnije, najtužnije lice svakog rata“, rekla je.
Šarkić je kazala da za učesnike projekta poseban izazov predstavlja rekonstrukcija lobanje za koju se smatra da je pripadala Stevanu Sinđeliću, budući da DNK analiza nije izvodljiva u ovom slučaju.
„Ono što sam ja mogla da kažem bez ikakvih destruktivnih metoda, bez uzorkovanja je da se zaista radi o muškarcu u kasnim tridesetim godinama, da se radi o muškarcu čija glava jeste bila odsečena, koja je imala i prethodno neke povrede, što se poklapa sa istorijskim izvorima da on jeste bio ranjavan u prethodnim sukobima", objašnjava Šarkić.
Ona je kazala da je antropološka analiza dala veći broj rezultata koji se ne poklapaju sa istorijskim činjenicima o jedinstvenom spomeniku u svetu podignutom 1809. godine.
„Ono što se ne poklapa je recimo da imamo jako malo slučaja dekapitacije, a prema istorijskim izvorima oni su svi bili odrubljenih glava. Zatim, imamo podatak koji se spominje skoro 30 godina kasnije, da je svim individuama bila skidana koža sa lica, drana koža sa lica, punjena pamukom i slamom i slana u Istanbul, a da su lobanje ugrađivane. Međutim mi nemamo te ureze, nemamo dokaze da je zaista bilo takve vrste mutilacije, odnosno da se zaista desio taj proces, tako da nam sa te strane postoje podaci koji nam se ne uklapaju“, kazala je Šarkić.
Projekat „Novo lice Ćele kule“ Društvo za akademski razvoj realizuje zahvaljujući donacijama više od 150 ljudi iz Srbije i zemalja regiona, a uz podršku Narodnog muzeja u Nišu i i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.