BEOGRAD - Crna Gora će u četvrtak okupiti lidere sa Zapadnog Balkana i predstavnike Evropske unije i SAD na samitu na kojem će razmatrati Plan rasta EU za Zapadni Balkan.
Domaćin samita u Kotoru, pod sloganom "Jedan region, zajednička vizija", biće premijer Crne Gore Milojko Spajić.
Najavljeno je učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Kosova, Albanije i Severne Makedonije, Aljbina Kurtija, Edija Rame i Talata Džaferija, kao i predsedavajuće Savetu ministara BiH Borjane Krišto.
Na skupu će učestvovati i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O'Brajen.
Američki Stejt department je saopštio da će se O'Brajen i drugi učesnici samita u Kotoru fokusirati na regionalnu ekonomsku integraciju i na priliku za rast koju nudi Plan rasta za Zapadni Balkan i da će ojačati snažnu podršku SAD putu Zapadnog Balkana ka članstvu u EU.
Uz lidere i ministre zemalja regiona, u Kotor su pozvane i partnerske organizacije, kao što su Savet za regionalnu saradnju, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Svetska banka, Transportna zajednica, Atlantski savez, Energetska zajednica, Fondacija za otvoreno društvo, ReSPA, GIZ.
Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru, a EU pre dve nedelje, predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratna sredstva, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU.
Uslov za dobijanje sredstava je sprovođenje reformi, pre svega u oblasti poštovanja demokratskih mehanizama, vladavine prava i osnovnih prava. Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
Za Srbiju i Kosovo postoji i preduslov - "konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza" koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i iz svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu.