Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije priprema Strategiju razvoja energetike i Integrisani energetski klimatski plan u kojima će prvi put vodonik, kao izvor i nosilac energije, biti prepoznat u najvažnijim strateškim dokumentima.
Zeleni ili čisti vodonik, može da zameni fosilna goriva u industriji i transportu, a istovremeno da bude i sirovina, gorivo, prenosilac i skladište energije, pa se energetska tranzicija ka čistoj energiji, bez emitovanja gasova staklene bašte i dekarbonizacije, ne može realizovati bez tog gasa.
Srbija ne kreće od nulte tačke. Trenutno u Institutu za nuklearne nauke u Vinči postoji elektrolizer kojim se iz vode izdvaja vodonik, na Mašinskom fakultetu u Beogradu je drugi elektolizer, a tim stručnjaka istražuje kako skladištiti vodonik.
Vodonični programi se razvijaju i na Tehnološkom fakultetu u Beogradu.
Savetnik za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike Rade Mrdak rekao je da očekuje da se ove godine donese strateški plan razvoja energetike Republike Srbije.
"Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije je već predvideo osnov za uvođenje prvih podsticaja za korišćenje obnovljivog vodonika. Verujemo da ćemo se uskoro pojaviti i sa prvim predlogom uredbe o podsticajima za vodonik", istakao je.
Uvođenjem podsticaja će se intenzivnije razvijati sektor vodonika u Srbiji i brže hvatiti korak sa evropskim državama koje razvijaju vodonične tehnologije.
Postoji više vrsta vodonika u zavisnosti kojom tehnologijom i iz čega se dobija. Ako se elektrolizom dobija iz prirodnog gasa zove se sivi vodonik, iz uglja je crni vodonik, ako se koristi struja iz nuklearnih elektrana, purpurni, ali je cilj da se dobije novi, zeleni vodonik iz sunca i vetra, bez emisije ugljen-dioksida.
"Vlada Srbije zaključila je Memorandum o razumevanju sa kineskim Fenglingom, koji ima za cilj izgradnju postrojenja za proizvodnju vodonika iz solarnih elektrana i vetroelektrana, godišnjeg kapaciteta do 30.000 tona vodonika, za potrebe dekarbonizacije najveće rudarske kompanije u Srbiji – Ziđin Koper i za potrebe srpskog, ali i šireg tržišta", kazao je Mrdak.
U svetu je trenutni nivo proizvodnje zelenog vodinika mali, jer iako se ovladalo tehnologijom, ona je skupa, kao što je na početku bilo i korišćenje sunčeve energije za proizvodnju električne energje solarnim panelima ili vetrogeneratorma. Izvesno je, kažu stručnjaci da će sa masovnom proizvodnjom cena padati.
U 35 evropskih gradova se uvodi vodonik kao gorivo u gradski prevoz i trenutno ga koristi 400 autobusa. Te tehnologije najviše se razvijaju u Nemačkoj, Japanu i Velikoj Britaniji, a Poljaci proizvode autobuse na vodonik.