Napomena urednika: Međunarodni forum o demokratiji: zajedničke ljudske vrednosti biće održan u martu u Kini. Koje su karakteristike kineske demokratije? Da li zapadni skepticizam prema kineskom političkom sistemu drži vodu? Kako su interesi ljudi zastupljeni u kineskim političkim mehanizmima? Demokratija u Kini je serija od tri dela koja analizira gornja pitanja. Prvi esej se bavi kineskom narodnom demokratijom celog procesa. Robert Lorens Kun je voditelj CGTN-a, javni intelektualac, međunarodni korporativni strateg i investicioni bankar. Članak odražava mišljenje autora, a ne nužno i stavove CGTN-a.
Kineska narodna demokratija celog procesa je misteriozan izraz za zapad, koji pretpostavlja da ovakav politički sistem zemlje, bez više partija ni opštih izbora, ne može biti demokratski.
Ipak, kada kineski predsednik Si Đinping objašnjava cilj Kine od druge stogodišnjice izgradnje „moderne socijalističke zemlje“ do 2049. godine, on koristi šest aspiracijskih prideva – prosperitetna, jaka, demokratska, kulturno napredna, harmonična i lepa, a treći je „demokratski“. „Demokratija, zajednička vrednost čovečanstva, je ključna načela koju nepokolebljivo podržavaju Komunistička partija Kine (KPK) i kineski narod“ kako bi se koristila za rešavanje problema koje ljudi žele da reše, rekao je predsednik Si.
Poziv Stranke je da se proširi uređeno političko učešće naroda, da se ojača zaštita ljudskih prava i vladavine prava i da narod uživa široka prava i slobode u skladu sa zakonom. Demokratija u sistemu koji vodi Partija uključuje apsorpciju javnog mnjenja putem mehanizama povratnih informacija, kao što je anketiranje, kako bi se razlučilo šta ljudi misle o predloženim novim politikama, proces koji Partija naziva udruživanjem mudrosti ljudi. Iako nema izbora u zapadnom smislu, postoji dobar angažman sa različitim izbornim jedinicama.
Da bi unapredila narodnu demokratiju u celom procesu, Kina podržava i unapređuje sistem narodnih kongresa kao pravičan nadzor. Štaviše, izveštaji o radu partijskog rukovodstva na partijskim kongresima svakih pet godina, a vlade na Narodnom kongresu svake godine, odražavaju veliki doprinos i sugestije svih relevantnih funkcionera, stručnjaka i birača.
Za one strance koji se čude kako je Kina pobedila u ratu za iskorenjivanje ekstremnog siromaštva, ističem da je zajednički koren liderstvo i organizacioni kapacitet KPK. U Kinu dolazim više od 30 godina, poputovao sam je i posetio preko 100 gradova. Ipak, koliko god sam mislio da poznajem Kinu, nisam cenio sve što je potrebno za smanjenje siromaštva sve dok nisam posetio siromašne regione, posebno udaljena planinska sela i razgovarao sa siromašnim seljanima.
Kina je 2013. godine predložila koncept ciljanog ublažavanja siromaštva. „Ciljano“ znači standardizovane procedure i individualizovane programe za izvođenje svake siromašne porodice iz siromaštva. Pet nivoa partijskih sekretara koordinira svoje uloge. Procene treće strane se sprovode redovno i nasumično kako bi se osigurala tačnost i poštenje. Bio sam zaprepašćen kada sam otkrio da svaka siromašna porodica u Kini ima svoj dosije – to su milioni siromašnih porodica, od kojih svaka ima sopstveni prilagođeni plan, svaki se proverava mesečno i digitalizuje za centralnu kompilaciju i analizu. Podjednako zapanjujuće, lokalni zvaničnici se šalju u osiromašena sela da upravljaju smanjenjem siromaštva, ponekad na dve godine ili duže.
Moji prijatelji u Kini pitaju: Zašto svet pogrešno razume Partiju?
Problem za koji tvrdim je delimično semantika, jer engleska reč „partija” označava, u demokratskim političkim sistemima, političku stranku koja se takmiči na slobodnim i otvorenim višestranačkim izborima. Kada se vladajuća stranka ne takmiči na slobodnim i otvorenim višestranačkim izborima, smatra se da taj politički sistem nije demokratski. To pogrešno prikazuje kineski sistem, zasnovan na drugačijem principu, gde je Partija vladajuća organizacija, a ne konkurentska politička stranka. To je Partija posvećenih elita iz svih sektora društva, koja se sastoji od oko 7 odsto stanovništva, ali ima zadatak da zastupa fundamentalne interese celokupnog kineskog stanovništva.
Dakle, Partija kao vladajuća partija nije ekvivalent vladajućoj političkoj stranci u zapadnim sistemima, gde političke partije predstavljaju samo određenu grupu birača i vremenski su vezane izbornim ciklusima. Iz tog razloga, KPK ima veću i širu obavezu da poboljša životni standard i lično blagostanje svih kineskih građana. Ovo uključuje reforme, vladavinu prava, transparentnost u vladi, učešće javnosti u upravljanju, povećanje demokratije, sloboda i ljudskih prava.
Ovo su pravi izazovi. Svi politički sistemi i sve političke partije imaju kompromise. Postizanje nacionalnih ciljeva kao što je iskorenjivanje siromaštva je zaista prednost kineskog sistema. Međutim, to nije jedini kriterijum za ocenjivanje sistema. Zbog toga su potrebne kontinuirane reforme, otvaranje i poboljšanja sistema.
Za Kinu, smanjenje siromaštva predstavlja primer ljudskih prava. A za Partiju je razvoj demokratije i upravljanja istovremeno i misija i izazov.
Pripremio: Stevan Bulat