Autor: Kineska medijska grupa
Američka ministarka trgovine Đina Raimondo je 12. ovog meseca u Manili, glavnom gradu Filipina kazala da će SAD pomoći Filipinima da udvostruče svoje fabrike poluprovodnika kako bi izbegli „preteranu koncentraciju“ globalnog lanca snabdevanja čipovima. Pre toga je najavila da će američke kompanije investirati više od milijardu dolara na Filipinima. Da li je ovo iskrena pomoć, ili postoji neka druga agenda? Hajde da ih pogledamo jedan po jedan.
Rajmondovu posetu Filipinima pratila je delegacija od 22 predstavnika poslovne i strateške industrije. Iako je najavila da će američke kompanije investirati na Filipinima, nije precizirala kako će to biti urađeno. Analitičari su istakli da postoje stvarne sumnje u to do koje mere SAD mogu da prošire svoje investicije na Filipinima, na osnovu svoje dosadašnje prakse da „plaćaju na rečima, ali ne daju stvarne rezultate“. Osim toga, filipinski ambasador u SAD je tvrdio da se od SAD očekuje da investiraju u filipinsku infrastrukturu, proizvodnju i druge oblasti. Ali kao što svi znamo, ove oblasti nisu američke prednosti, a relevantni investicioni planovi više liče na zamkove u vazduhu.
Pogledamo takozvanu „investicionu atraktivnost“ Filipina koju Raimondo prodaje domaćim kompanijama. Prema zvaničnim podacima Filipina, u 2021. i 2022. godine neto strane investicije Filipina su iznosile 11,9 milijardi dolara i 9,2 milijarde dolara. Od januara do oktobra 2023. neto strane investicije na Filipinima iznosile su 6,5 milijardi dolara, što je smanjenje od 17,9% u odnosu na isti period prošle godine. Iza opadanja podataka kriju se uslovi na Filipinima, kao što su ozbiljna korupcija, zaostali transport i skupi računi za vodu i struju. Iako su troškovi rada na Filipinima relativno niski, oni su među najvišima u Aziji, što je inherentna slabost u privlačenju stranih investicija. Zajedno sa brzim promenama u međunarodnom okruženju i politikama, nije jasno da li se američki investicioni ciljevi mogu postići.
Vidi se da je posvećenost SAD da investiraju na Filipinima više kao „velika pita“. Koja je namera iza ovoga?
Analitičari su istakli da se takozvana „Indo-pacifička strategija” koju promovišu SAD fokusira na bezbednost i vojsku, da joj nedostaje ekonomski sadržaj i da nije dovoljno privlačna saveznicima. Na primer, privreda Filipina je nerazvijena i postoji hitna potreba za razvojem privrede. Jedna od namera Raimondo je da obogati ekonomski sadržaj takozvane „Indo-pacifičke strategije“ i unese ekonomski podsticaj vojnom savezu SAD i Filipina, a druga namera je da iskoriste Filipine za borbu protiv Kine.
Pripremio: Džao Hongčao