Održan je TV Forum 8. marta na televiziji Adria u Crnoj Gori. Tema su bili izazovi svetske ekonomije, uticaj Kine na svetska ekonomska kretanja kao i ekonomski odnos Crne Gore i Kine.
Dejan Đurović poslanik u crnogorskom parlamentu, član skupštinskog odbora za ekonomiju, finansije i budžet, rekao je da usporavanje rasta svetske ekonomije je normalna pojava nakon normalizacije politike kamatnih stopa koje su nastale i u EU i u SAD.
“Nakon manjeg problema kineskog građevinskog sektora. To je sve uticalo na usporavanje globalnog privrednog rasta. Ono što ćemo videti u ovoj godini je svakako nešto na šta utiču dva faktora -geopilitički i monetarni. Geopolitički se odnosi na rat u Ukrajini i na Bliski istok. A monetarni koji će uticati na tržište žitarica i tržište nafte. Ukoliko bude eskalacije sukoba moglo bi se očekivati da ponovo počnu da rastu kamatne stope, što bi opet uticalo na to da se globalna privreda uđe u delimičnu recesiju. Kada je u pitanju globalni rast on će zavisiti od ulaganja u tehnologiju i veštačku inteligenciju. Kina i Sjedinjene Američke Države nose glavni impuls u rastu globalnog BDP-a. Jer Kina je pokazala da od ove zemlje zavisi ekonomski status pojedinih zemalja. BDP Kine je bio 5,2 , dok se za ovu godinu očekuje 5 odsto. Da će se otvoriti novih 12 miliona radnih mesta u urbanim celinama, da će potrošnja biti preko 3 odsto, i da će proizvodnja žitarica iznositi 650 milina metričkih tona. Ovi svi podaci ukazuju da će uticati i na globalnu ekonomsku situaciju u svetu”, rekao je Damjanović.
Ekonomski analitičar Novak Cvrkota je ukazao na probleme koje je svetska ekonomija doživela pojavom prvo pandemije korona virusa, a onda i ratom u Ukrajini i sad na Bliskom istoku.
“Situacija je takva da se ekonomska kriza najviše oseća u Evropi. Kada je reč ekonomskoj moći Kine ona je u simbiotskoj vezi sa Sjedinjenim Amreičkim Državama, oni su potrošačko tržište za Kinu. Ukoliko se desi neki poremećaj na tržištu u SAD, to se uvek oseti i u Kini. Kine je svih ovih zadnjih decenija imala suficit u trgovinskom odnosu sa SAD, i uglavnom je višak kapitala ulagala u obveznica američke vlade po niskim kamatnim stopama. SAD ima ogroman dug i pitanje je sad ko će kupovati te obveznice. Evropa dosta kaska za SAD i Kinom, malo se ulaže u startapove i tehnologije. Logično je što se tiče ekonomije da će doći do nekog pada nakon podizanja kamatnih stopa, međutim potrebno je vreme da se podizanje kamatnih stopa prelije na nivo realne ekonomije. U nekim zemljama se to dešava mnogo brže nego kod nas. Imali smo mnogo stranih investicija, pa se nije to osetilo mnogo”, rekao je Cvrkota.
Đorđe Savović urednik informativne redakcije TV Adria rekao je da je za ekonomski napredak neophodna politička stabilnost.
“Ako pogledate sve jake države videćete da oni imaju političku stabilnost kao što su Kina i SAD. Mnogi smatraju da je rat u Ukrajini zapravo rat NATO i Rusije na teritoriji Ukrajine. Tako da je većina istočnih zemalja stalo na stranu Rusije. Ukoliko se gleda odnos poliitke i ekonomije, uvek se sukobi vežu i za ekonomiju. Kada je reč o vojnim budžetima Kina je prošle godine imala vojni budžet od 297 milijardi dolara, to je duplo više nego pre deset godine. Ali je to opet manje od SAD koje su imale 900 milijardi dolara budžet ili Rusija sa 100 milijardi dolara vojnog budžeta. Ali i pored toga Kina dalje ubrzava svoj razvoj na svakom polju. Kina jača kako ekonomski, tako politički. Ukoliko je razvoj zemlje usmeren u pozitivnom pravcu je veoma pohvalno”, rekao je Savović.
Dejan Đurović poslanik u crnogorskom parlamentu, član skupštinskog odbora za ekonomiju,finansije i budžet, se osvrnuo na dominantan uticaj Kine u Africi.
“Kina je sa vraćanjem kredita tih afričkih zemalja postala sila. I ako mi ne tretiramo Afriku kao neku ekonomsku silu, te zemlje će u budućnosti imati veliki potencijal. I sve bliži odnos afričkih zemalja sa Rusijom i Kinom imati veliki uticaj na svetsku ekonomiju”, rekao je Đurović. Ekonomski analitičar Novak Cvrkota je rekao da SAD uvek nađu saveznika, ali i onda nekog zajedničkog neprijatelja, dok Kina ima drugačiji pristup.
Đorđe Savović urednik informativne redakcije TV Adria izjavio je da je za ekonomski napredak neophodna politička stabilnost.
“Ako pogledate sve jake države videćete da oni imaju političku stabilnost kao što su Kina i SAD. Mnogi smatraju da je rat u Ukrajini zapravo rat NATO i Rusije na teritoriji Ukrajine. Tako da je većina istočnih zemalja stalo na stranu Rusije. Ukoliko se gleda odnos poliitke i ekonomije, uvek se sukobi vežu i za ekonomiju”, istakao je Savović.
Novak Cvrkota kaže kako Kina ima kontinuitet u politici što joj donosi napredak već decenijama.
“Crna Gora na primer ima problem sa promenom državnih okvira za 30 godina. Dok je Kina stabilna već hiljadama godina. Mi male zemlje gubimo identitete. Kina štiti svoj identitet, ima svoj jezik, internet kulturu, štiti svoje nacionalne interese. Kina je dosta sada fokusirana na investicije u zemlje Afrike. Afričke zemlje imaju mladu radnu snagu, najmlađu na svetu. Što je dobro za razvoj tržišta. Takođe i kod nas u Crnoj Gori dolazi ta tehnologija, električni automobili će preplaviti Evropu. Kina se neverovatno brzo razvija”, rekao je Cvrkota.
“Padom cena sirovina na svetskoj berzi zapravo su odraz popuštanja ekonomskog rasta u Kini. Moramo govoriti o tome da su oni dominantno uticali na berzu sirovina na svetskoj sceni. U svakom trenutku kada je tržište u pitanju Kina će uticati na svet. Imaju tri odličujuća faktora od kojih je jedan prelazak na novi model rasta, zato što je Kina promenila osnov svog delovanja. Došlo je do preokreta gde Kina naglašava potrošnju u svojoj zemlji I inovacije. Na duge staze to j evrlo isplativo. Drugi faktor koji će uticati na BDP, a to su demografski izazovi. Starenje popuacije je evidentno. Starija populacija je dominantna u odnosu na mlađu. Napetost koja je izazvana između Kine i SAD, je više učinila štetu SAD nego Kini. Kad je u pitanju tehnologija teško ko može da parira Kini. Kina godišnje generiše milion inženjera. I ond aimate tu situaciju da za deset godina imaćete deset miliona novih inženjera. I kako da neko bude konkurentan takvoj zemlji”, rekao je Đurović, član skupštinskog odbora za ekonomiju,finansije i budžet.
“Kina ima inicijativu Pojas i Put gde su suficit iskoristili za investicije. Ako razmišljate tako na duge staze morate ostvariti uspeh. Preporodili su luku Pirej u Grčkoj. Spasili su Grčku u toku ekonomske krize. Crna Gora treba da gleda da uzme najbolje za sebe”, rekao je Cvrkota.
“Imamo najveće ulaganje u fabriku električnih automobila u Mađarskoj koja je deo Evropske unije. Tako su i u Crnoj Gori velike investicije Kine”, rekao je Đurović.
Savović je rekao da sumnje o kineskom uticaju na Evropu kroz svoj ekonomski razvoj je stekla i politički uticaj.
“Njen uticaj i značaj je mnogo veći nego pre dvadeset i trideset godina. SAD su kao svog najvećeg konkurenta naveli Kinu. Suverenitet i teritorijalni integritet su veoma bitni za Kinu, i to je ono što ova zemlja jedino traži u svojim političkim odnosima. Kineska je velika prednost što se oni po svetu šire kapilarno. Na primer u svakom gradu u Crnoj Gori postoji kineska prodavnica. Ulaganje u infrastrukturu Crne Gore je da bi se ekonomija cele Evrope brže razvijala”, rekao je Savović.
“Saradnje Crne Gore i Kine se može protumačiti kao korektana, ali ja mislim da mora da bude mnogo bolja, da je to manji interes Kine, ali veći Crne Gore. Najvažnija saradnja je u sektorima infrastrukture, energetike i proizvodnje. Mi smo auto-put Bar, Beograd, Budimpešta, ta sekvenca auto-puta u Crnoj Gori je izgrađena zahvaljujući Kini I Kineskoj banci. Zbog naših nedostataka je cena dostigla milijardu evra, ali to nije greška izvođača već je greška državne politike Crne Gore. Kineski potencijalni invesitori za drugu deonicu puta mogli bi da dobiju taj posao. Oni su se pokazali kao korektni izvođači radova”, rekao je Đurović.
“Srbija je završila deo železnice koja ide ka Budimpešti koji su isto radile kineske kompanije, to bi zato trebalo da nam bude vodilja u rekonstrukciji železnice u Crnoj Gori. Ukoliko nam infrastruktura odnosno železnice ne budu efikasne to će se negativno odraziti i na našu ekonomiju. Energetika plus proizvodnja, to bi rešilo velike domaće probleme”, rekao je Đurović.
“Trebalo bi da uzmemo najbolje za Crnu Goru kada je reč o saradnji Kine i Crne Gore. Trebalo bi raditi na zaštiti kapitala. Teško je za jednu malu zemlju da izbalansira usticaje i saradnju sa velikim silama. Čitavo ovo područije Balkana je uvek bilo pod uticajem velikih sila”, rekao je Cvrkota.
U medijima su se koristili izrazi kao “maligni uticaj Kine ili Rusije na Crnu Goru”, to su sve predrasude i želja da se zaštite monopoli u Crnoj Gori.
“Filip Vujanović bivši predsednik Crne Gore je rekao da ne postoji nikakva namera Kine da Crnu Goru uvede u državno ropstvo. Ja bivšem predsedniku verujem. Ne verujem da Kina ima takve ambicije prema Crnoj Gori. Srbija uspešno balansira ekonomske odnose. Kada bismo oslobodili kineske turiste sa vizama, mnogo bismo olakšali saradnju. Pojedine kompanije su veoma jake i one imaju svoje tendencije. Ako su neke firme izgubile na tenderima od kineskih kompanija verovatno preko svojih medija plasiraju neke predrasude”, rekao je Savović.
“Kina je stabilizator ekonomske ekonomije u punom kapacitetu”, rekao je Đurović.