Nikola, sa svojih 16 godina trenutno je najmlađi autoserviser u Srbiji. Redovan je đak Tehničke škole u Obrenovcu, na smeru elektrotehniča računara, jer kako kaže to je naša budućnost. Pored svih obaveza i posla on stiže da bude odličan đak, želja mu je da upiše Mašinski ili Elektrotehnički fakultet.
“Počeo sam aktivno da se bavim ovim 2020. godine, tada sam imao 12 godina, a ljubav prema automobilima je nastala, mogu da kažem, od kako znam za sebe, jer uvek sam imao neki autić pored sebe. Moja soba je uvek bila puna autića, pola njih su bili rastureni, neke sam uspeo da popravim, neke nažalost nisam. Onda sam, malo po malo ,tako išao sa tatom po servisima, pošto oni imaju dosta prijatelja mehaničara, I tako si rodila ljubav, dok je on pio kafu - ja sam bio u servisu”, rekao je Nikola Jovanović.
Još sa dve godine Nikola je pažljivo promatrao majstore dok su popravljali ljubimce na četiri točka. Tada mu je sve to bilo fascinantno i smatra to podsticajem za ovo što danas radi.
“Nikola, moj mentor, mene poznaje još od kad sam bio dete i ja za njega kažem da mi je kao treći roditelj. Nekad se desi da provodim 85% vremena sa njim, znači tri puta više nego s roditeljima. I onda tako malo po malo, već 3 godine za redom.”
Poznanstvo njegovog oca sa svojim mentorom prešlo je u saradnju sa Nikolom pre četiri godine.
“Za njegove godine je izvan proseka, ali opet kažem, završava nam posao, pomaže nam za te neke sitnije popravke, redovno održavanje. Itekako nam je pomoći, sređuje servis, alat, znači kako dođe on odmah se hvata za alat, da počisti radionicu jer mi često ne možemo da stignemo”, rekao je Nikola Ilić.
Takođe, spomenuo je i Fiat-a po kom je prepoznatljiv na društvenim mrežama, čiju spoljašnjost je preuredio u abarta.
“Trenutu je rasturen, lepi se folija, delove prikupljamo. Stigli su mi neki delovi sa farbanja, normalno to je sve stalažirano u mojoj sobi gde ja spavam. Imao sam nesuglascte sa majkom, ali razumela me je. Enterijer, eksterijer, sve sem motora i performansi, na žalost taj unutra je njegov slabiji motor 70 konjskih snaga.”
Nikola kaže da mu je trenutno najveći problem u ovom poslu, to što nema vozačku dozvolu, ali se nada da će u januaru sledeće godine taj problem biti rešen.
“Humanitarni rad je nešto što ne mogu da opišem koliko mi sreću daje. Nekad sam, malo je reći - presrećen kad nekom uspem da pomognem, jer meni taj minut koliko ja treba nekog kome nešto da podelim za neku humanitarno akciju ne znači ništa, a toj osobi znači dosta. Skoro u svakoj humanitarnoj akciji sam, bili to neki autoskupovi ili bilo šta ovde po gradu, utakmice, koncerti itd… uvek sam u realizaciji, uvek to kačim, delim, pomažem ljudima. Trenutno sam u dve humanitarne akcije, za Nikolu Aćimovića i za Ognjena Bojkovića. Nikola Aćimović ide sa mnom u odeljenje, dečak je u kolicima, njegov broj za Budi human je 1056 na 30-30, a za Ognjena je 1525 za 30-30. Ogdnjen Bojković je dečak leptir. Pokušavam da što više delim, da se što dalje čuje, da što više ljudi pomogne.”
Nikola je sa svojih 16 godina vlasnik više pehara. Jedan od njemu najznačajnijih jeste, kada je uz pomoć jednog običnog crvenog Fiata, od koga je napravio remek delo , osvojio prvo mesto na takmičenju sa još 60 italijanskih automobila.