Logor Crveni Krst u Nišu formirao je šef Gestapoa Kapetan Hamer u septembru 1941. godine. Prvi zatočinici logora bili su Jevreji iz Niša i jugoistočne Srbije, kao i Srbi - taoci. “Na žice drugovi!”, vikao je u ranu zoru tog 12. februara 1942. godine zarobljeni partizan Branko Bjegović.
“147 logoraša, znajući da će sutradan izvesno biti streljani na Bubnju, u večernjoj šetnji krenuli su put kapije. Kada nisu mogli tu da probiju, krenuli su preko žica. Od njih 147, 42 su ostali na žicama, a 105 je našlo spas u slobodi. U narednim danima na Bubnju je streljano oko 1200 ljudi, kao osveta za ovo bekstvo. Od 1945. godine do, evo danas, grad Niš obeležava 12. februar kao dan sećanja na to bekstvoi na sve nedužne žrtve nacizma”, rekao je Nebojša Ozimić, Kustos Narodnog muzeja u Nišu.
Prema procenama kroz logor je prošlo 30.000 ljudi, žena i dece, od kojih je 10.000 streljano na brdu Bubanj, a veliki broj interniran u druge nacističke logore na teritoriji Austrije, Nemačke, Poljske i Norveške. Osim Srba, Jevreja i Roma, u logoru je okončao život i manji broj savezničkih i ruskih vojnika.
“O nečovečnom I zločinačkom postupanju sa nevinim I golorukim narodom, najupečatljivije svedoče mesta poput ovog I onog na Bubnju. Primeri herojstva i nekog kolebljivog uverenja da je sloboda najveća vrednost, svedoče među drugima po svetu i ovo mesto. Logor na Crvenom krstu je simbol rodoljublja i primer prvog organizovanog bekstva iz jednog nacističkog logora, otpora fašizmu u porobljenoj Evropi 40-tih godina 20. veka”, rekla je Dragana Sotirovski, gradonačelnica Niša.
Prvu kategoriju logoraša činili su taoci koji su nasumice hvatani, kako bi bili streljani za odmazdu za ubijenog ili ranjenog nemačkog vojnika. Bilo je slučajeva da Nemci u raciji uhvate maloletnu decu, pa su njihovi očevi dolazili u logor umesto njih. Tako nešto nije zabeleženo ni u jednom drugom logoru tokom Drugog svetskog rata, osim na prostoru Niša.
“Prvo ja, kao njegov potomak, unuk, nisam shvatao koja je veličina tog čina. U celoj Evropi, Koliko je bilo logora, koliko je ljudi u logorima streljano, jedinstven je slučaj da je uspela ta grupa Srba da se organizuje i da pobegne Nemcima od streljanja”, rekla je Slaviša Jasnić, unuk učesnika proboja logoraša u Nišu.
I sam Branko Miljković, pesnik iz Niša, koji je stradao upravo na ovaj dan, rekao je: “Ko ne ume da sluša pesmu, slušaće oluju, ali hoće li sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj?”