Postavkom Savršene nesavršenosti , Nataša Kamaljević proširuje svoj istraživački potencijal, sa keramoskulpturama, izrađenim njenim omijenim materijalom – glinom.
“Savršene nesavršenosti su sve ovo što ja radim. Sve je vezano za glinu, za kamen, za neki art moderan koji pokušavam da plasiram kroz grad Aranđelovac, koji je inače poznat po mermeru, glini i po smotri. Tako da je sve nepravilno, a opet je jedinstveno i po meni, savršeno. Lepo je, unikatno je i to je nešto što se trudim da prenesem i da ljudi to prepoznaju. Prenosim stanje životno - okoline, sredine, prirode u kojoj živimo, tako da sve je objedinjeno u tom nekom komadu koji iz mene izađe na ovoj način”, rekla je Nataša.
Svi eksponati odišu nekom moćnom energijom pulsiranja života. Takav efekt, koji radovi izazivaju, delom počiva i na bojama koje je umetnica koristila za izradu skulptura i slika - crna, bela i crvena.
“Tehnika je čista glina, nju izrađujem isključivo rukom. Ne koristim ni točak, sve je iz ruke rađeno, peče se, glazira se, formira se. To je jednostavna metoda, ali krajnje intimna i rad sa rukama. I ovde radim neke radionice i hoću to da podelim sa publikom, da dočaram šta sve glina može da iznese iz čoveka, da iznedri. I tako je terapeutski, baš je predlažem svakom.”
Spajajući nespojivo i kombinujući različite tekstilne materijale, a ostajući verna svojoj poetici i autorskom rukopisu, Nataša nam putem slika prenosi jednu drugu priču. Inspiraciju za te kompozicije sa teksturom i amorfnim oblicima koji izlaze u prostor iz okvira slike, autorka je nalazila u prirodi i apstraktnom svetu.
“Umakala sam lan u neku masu koju sam sama osmislila i bavila sam se reljefom, tom teksturom. To sam htela da dobijem kroz to platno i evo, to je to, sviđa mi se.”
Radovi su nastajali spontano i stihijski, bez prethodnog promišljanja i skiciranja. Osluškujući prirodu i posmatrajući svet oko sebe, utiske nataložene u sebi, prenela je na platna. I tako su nastale savršene nesavršenosti.