Danas počinje 60. po redu Minhenska konferencija o bezbednosti, usred turbulentnog perioda geopolitičkih sukoba i ekonomske neizvesnosti koja bi mogla dalje eskalirati 2024. godine.
Cilj konferencije je procena i traženje rešenja za tekuće sukobe i potencijalna bezbednosna pitanja, u nadi da se kroz dijalog unapredi mir. Ove godine će verovatno dominirati na dnevnom redu sukobi Rusija-Ukrajina i Izrael-Hamas.
Drugo goruće pitanje su predsednički izbori u SAD-u. Donald Tramp bi mogao da bude reizabran za predsednika i što bi proizvelo preokret u pristupu zemlje aktuelnim međunarodnim krizama.
„Moglo bi da dođe do zaokreta u spoljnoj politici SAD-a prema Ukrajini“, kaže Saša Rupert-Karakas, doktor nauka i naučni saradnik političke teorije na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu.
Takav potez bi mogao da dovede do posledice da najveći vojni partner Ukrajine povuče svoju finansijsku pomoć, potencijalno izlažući Evropu proširenom sukobu Rusije i Ukrajine.
„Evropske države i NATO bi zaista trebalo da razmišljaju o sopstvenoj bezbednosti u smislu da postanu nezavisniji od SAD-a“, kaže Rupert-Karakas.
Ova ideja je naglašena nakon pretnje Donalda Trampa, samo nekoliko dana pre početka konferencije, da će ohrabriti Rusiju da napadne članice NATO-a koje „ne plaćaju svoje račune“, komentar koji je nemački kancelar Olaf Šolc označio kao „neodgovoran i opasan“.
„Interni razvoj Evrope takođe treba da bude bezbednosni prioritet“, dodaje Rupert-Karakas. „Pošto mnoge desničarske populističke partije preuzimaju vladine odgovornosti u evropskim državama, morate razmisliti šta bi ova demokratska regresija učinila celom regionu.
Takođe se očekuje da će diskusije pokriti manje prijavljene sukobe, poput onih koji se odvijaju u Sudanu i Jemenu. Akcenat će biti stavljen na pitanja sa globalnog juga, uz povećanje broja učesnika iz zemalja Latinske Amerike i Jugoistočne Azije. Razgovaraće se i o drugim potencijalnim bezbednosnim pitanjima, kao što su migracije, klimatske promene i uticaj novih tehnologija poput generativne umjetne inteligencije AI.
Među prisutnima će biti redovni učesnici poput nemačkog kancelara, francuskog predsednika, delegacije na visokom nivou iz SAD-a i šefova UN-a i NATO-a. Očekuje se da će prisustvovati i izraelski predsednik Isak Hercog, palestinski premijer Mohamed Štaje i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Delegacije Rusije i Irana nisu pozvane.
Kao i prethodnih godina, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji će predstaviti stav Kine o svim važnim pitanjima koja se odnose na međunarodne bezbednosti.