“Zakoračili smo u jednu pravu vremensku kapsulu, koja je svedok mnogih dešavanja i svega onoga što se nekada dešavalo unazad 300 godina. Zapravo, nalazimo se u jednom od dva ulaza u tzv. ravelin. Ravelin je jedan od mnoštva, da kažem, mnogih fortifikacionih elemenata koji čine tvrđavu Petrovaradin. Zapravo, mi se nalazimo na Hornverku, jednom od sedam delova tvrđave Petrovaradin, zapravo, ušli smo na tzv. levi ulaz, ulaz Svete Eugenije, i zapravo, sada ćemo da kročimo dublje i šire, dalje, duboko u podzemlje.
Ja upravo izlazim iz jedne tzv. DeBe galerije kojih ima, da kažem, stotinak. Ove galerije ili tuneli su imali zapravo ulogu, da postavi unutra ljude koji su, da kažem, branili tvrđavu, u ovom slučaju hrišćansko carstvo, Austijanci, i postavili unutra burad sa barutom koja su, imala negde oko 25 kg. Postavili su desetak , dvadesetak buradi i zatvorili to sa zemljom I ciglama, i na taj način napravili od ovog tunela koji se nalazi ispod nas, koji ide iskroz ispod šanca, su napravili jednu vrstu mine, tako da neprijatelj, u onom momentu kada bi napao trđavu, u tim šančevima bi se pravili krateri od 5 do 25 metara i dizali u vazduh.
Ok, sada ćemo napraviti jedan mali eksperiment. Zapravo imamo pored nas dve ozbiljne petarde. Jedna se zove Big Bang, ima 5 grama i druga je Bulldog koja ima 0,5 grama. Čisto da osetite malo draži podzemlja, odnosno kako su oni koji su branili ili oni koji su napadali sam sistem, imali prilike da se susretnu sa eksplozijama koje su bile, za razliku od ovih, zaista eksplozivne, odnosno veoma jake. Znači, palimo ovog prvog Bulldoga. Pripremite se za eksploziju.
Ovo je malo ozbiljnije. Ozbiljna priča. Ukoliko ne bi uspela eksplozija, a sve ovde koji bi branili ovaj sistem, kao što vidite I sami, upravo ovaj deo dima od eksplozije, ukoliko bi sam kreuo na nas, da nas, ne daj Bože, poguši, postavili su ventilacije, ima ih par hiljada u celom sistemu koji je zapravo kao jedan usisnik, one bi sve ovo usisale i oni koji bi je branili, ne bi se udavili.
Hajmo dalje da se mi ne podavimo od ove petarde. Ok, nalazimo se sad trenutno ispred jednog dela koji se u ovom podzemnom svetu zove Sajan, to je čvorište gde se dalje tuneli granaju i kao što vidite ispred nas, imamo delove gde su bile puškarnice, onosno delovi gde bi, u ovom slučaju branitelji, mogli da odreaguju, ukoliko bi došlo do napada u samom sistemu. Ono što je jako interesantno jeste , da pored ventilacionih otvora, puškarnica, toparnica i svega što postoji u sistemu, ovaj leptir koji se našao ovde nije slučajno, jer on traži svoj izlaz, odnosno - on je sad trenutno u hibernaciji. Legende koje vezuju priče za ovog leptira, jesu, da su to zapravo bile duše ratnika i da svi ovi ratnici su imali neke svoje, da kažem, boje, koje ćemo sad da vidimo kada budemo otvorili ovog leptira. Evo kako izgleda , inače on sad spava, nećemo ga diramo. U svakom slučaju, legenda kaže da, ukoliko leptir sam nađe put do Kajzer bunara, koji ćemo mi danas posetiti, zapravo odlazi u raj, a ukoliko nađe neki od ovih ventilacionih otvora, tako da ovaj naš leptir nije baš na dobrom putu, otići će u pakao. Tako da, ovaj, možda da ga ponesemo, da mu pomognemo da završi tamo gde mu je mesto.
Ovo što je interesantno je da su ljudi, nekada, deca pogotovu, istražujući u podzemlju nazad 70 godina, ostavljali raznorazne artefakte kako bi označili ili mapirali sistem. U poslednje vreme, kažem, svedoci smo devastiranja na raznorazne načine, od sprejava, raznoraznih potpisa i tako dalje, ali nekada u ono vreme, deca, ljudi su mapirali sistem, tako što su provlačili razne trake, kanape, vunice, konac za pecanje, najlon za pecanje. U novije vreme, najmlađa jedna vrsta mapiranja jeste upravo - ove dole izolir trake koje su stare, ne više od desetak dana, znači neko je bukvalno, kao Ivica I Marica, samo nije bacao kokice , nego izolir trake je bukvalno cepao i označavao sam sistem. Generalno nalazimo se na raskasnici koja ima , u ovom slučaju 4 pravca. Koristićemo stari metod kako da zapravo odemo i nađemo taj Kajzer bunar, a to je neprikosnovena i najbolja oriJentacija, to je zapravo ono stara, da kažemo pesmica - eci, peci, pec. Tako da - eci, peci, pec, ti si mali zec, a ja mala prepelica, eci, peci, pec. Idemo tamo.
Ovo gde se upravo sada nalazimo, zove se Kajzer bunar. Kajzer bunar je dobio ime po caru Josifu II, koji je bio sin Marije Terezije i tada svemogući vladar carstva. U svakom slučaju, ova tabla svedači upravo o tome da se mi nalazimo u tom Kajzer bunaru i da je sa ovog bunara car Josif pio vodu. Car Josif II , 21. maja 1768. Godine, I da je tada bio u pratnji dvoje arhitekata I inženjera, komandanta tog minskog korpusa Ludovika von Mikominija i Achreda Heinleha Schrödera. Ono što je interesantno je da je on tada prisustvovao jednom eksperimentu, jer su napravili malu repliku ovog sistema, tzv. Korverku ili Kaplari nišanče, koje se nalaze na mestu gde se danas nalazi Trandžament. I zapravo napravili su tu malu repliku, kako bi oduševilii samog Kajzera, cara i zapravo izvojevali pare za izgradnju, odnosno za proširenje kontraminskog sistema, koji je u ono vreme, da kažem, već se započeo raditi. I tako da, zapravo, tabla svedoči o tome da je ovde jedan veliki car onog vremena, upravo ovde gde se nalazimo sada, sedeo I pio vodu, sa bunara, koji je otprilike na nekih 39 metara od same površine zemlje. Mi se nalazimo na nekih 33 metara, a sam bunar je otprilike dubok negde nekih 6-7 metara.”