Krsna slava predstavlja tradiciju kod srpskog naroda od vremena pokrštavanja do danas. Ona označava proslavu hrišćanskog sveca, na čiji dan su preci primili hrišćanstvo, birajući ga za svog zaštitnika i posrednika pred Bogom.
“Ima ona stara narodna koja kaže “Ko slavu slavi tom i Bog pomaže”. I svakako slava jeste jedna posebnost srpskog naroda koja ga izdvaja iz jednog šireg kruga hrišćanstva i sa svojom tradicijom sigurno nas vezuje u kasni srednji vek, odnosno ono vreme kada su srpska plemena polako primala hrišćanstvo i svoju dotadašnju kulturu vezivali uz taj blagorodni čokot hrišćanske vere”, rekao je Petar Đurđev, direktor istorijsog arhiva grada Novog Sada.
I kada je dobro, ali I kada je loše, tokom ratova ili mira, obilja ili oskudice, Srbi nisu odustajali od tradicije proslave porodičnog zaštitnika - Krsne slave.
- Slavski kolač se pravi, pre toga dođe pop da osvešta, uglavnom može da bude mrsna i posna, pa malo mešaš različiti gosti i tako.
- Pa sve običaje koje su propisani slavom, ne pade u vreme posta, 2. januara je, slavski kolač, sveće, odlazak u crkvu pre svega.
- Pa poštijem, dolazi sveštenik , pravi se kolač, sveća se pali, goste dočekuješ, ljubazno primaš goste.
- Jako je važno, jako je važno, to mi je nekako najlepše kad se kaže to je slava kuće, ne da slaviš negde u restoranu, u kafani, nego u kući.
Obred slave uveo je osnivač Srpske pravoslavne crkve, Sveti Sava. Krsna slava i danas ostaje temelj porodične tradicije, čak i kod porodica koje nisu verske, ali čuvaju nasleđe i običaje.
“Pa u suštini, danas ako pogledamo, nažalost, naš narod je rasut, pogotovo svim kontinentima. Ako krenemo od Australije, pa dođemo do Kanade, teško ćemo pronaći neko mesto koje ne obeležava bar neka porodica svoje Krsno ime, odnosno Krsnu slavu. Upravo ta različitost jeste nastala kao posledica dugog vremena robovanja našeg naroda pod najrazličitijim kolonizatorima koji su stizali na ovaj prostor. Da li je je to bila Ugarska, Austro-Ugarska, Mletačka republika ili sa druge strane Otomanska imperija. Međutim, bez obzira na različitosti koje su samo površne i koje se odnose u samom ritualu, suština je svuda ista.”
Srpska porodična slava upisana je i u registar nematerijalno-kulturnog nasleđa UNESCOa. Odluka o upisu doneta je na redovnoj sednici Međuvladinog Komitete za zaštitu nematerijalno-kulturnog nasleđa, u Parizu, pre deset godina.