Zakon o kovanju srpske srebrne monete, kojim je uveden dinar kao zvanična valuta Kneževine Srbije, usvojen je 12. decembra 1873. godine.
Srbija je tada još uvek bila u vazalnom odnosu prema Carigradu, a smisao reforme koju je ovaj zakon regulisao, osim namere da se novčani sistem osavremeni i da se zemlja i na ovom polju uključi u život Evrope, bilo je i nastojanje da se i u ovoj oblasti dokaže državnost Srbije na putu ka potpunoj nezavisnosti, koju je na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbija konačno i ostvarila.
Dinar je postao osnovna novčana jedinica Kneževine, a potom i Kraljevine Srbije i svih kasnijih država koje su menjale granice i nazive.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković smatra da je imati stabilnu i čvrstu sopstvenu valutu danas, kakva je srpski dinar, možda važnije nego ikada.
"Predano radimo da vrednost našeg dinara očuvamo i u realnom iznosu i u odnosu na druge valute. Poslednju deceniju stabilnost dinara prema evru postala je normalnost, a svim instrumentima koji su nam na raspolaganju, koristeći i fleksibilnost našeg monetarnog okvira, nastojimo da utičemo na snižavanje inflacije, kako bi i u realnom iznosu, odnosno mereno kupovnom moći, naša valuta bila stabilna", kazala je Tabaković.
U Srbiji su danas u opticaju novčanice u devet i kovanice u pet različitih apoena. Dinar predstavlja Republiku Srbiju portretima ličnosti koje su dale izuzetan doprinos na polju srpske nauke, kulture i privrede, kao i arhitektonskim znamenitostima s njene teritorije.
"Ono što mogu da obećam jeste da će Narodna banka Srbije nastaviti predan rad na očuvanju stabilnosti i teško stečenog poverenja domaće i međunarodne javnosti. Pogotovo jer smo, uprkos svemu, ponosno zakoračili u drugu uzastopnu deceniju relativne stabilnosti našeg dinara, od ukupno 15 decenija njegovog postojanja", istakla je Tabaković.
Srbija je 1930. godine, po francuskom uzoru, osnovala Zavod za izradu novčanica u kojem se od 1938. godine proizvodi i kovani novac.