(KMG)--Kineska medijska grupa objavila je juče svoj izbor deset najvažnijih događaja u svetu koji su beležili 2023. godinu.
1. Kineska diplomatija na vrhu ubrizgava stabilnost u turbulentni svet
Predsednik Kine Si Đinping i njegov američki kolega Džo Bajden, tokom sastanka u novembru u San Francisku, pokazali su kurs za poboljšanje veza između dve najveće ekonomije u svetu.
U martu, Si je predložio Inicijativu za globalnu civilizaciju u Dijalogu na visokom nivou Komunističke partije Kine sa svetskim političkim strankama. U maju, na samitu Kine i Centralne Azije u Sijenu, kineski predsednik i njegovi kolege iz zemalja Centralne Azije pokrenuli su mehanizam saradnje Kine i Centralne Azije (C+C5).
Si je u avgustu prisustvovao 15. samitu BRIKS-a u Johanezburgu u Južnoj Africi i učinio državnu posetu toj zemlji.
U decembru, Si je boravio u državnoj poseti Vijetnamu, tokom koje je postignut bilateralni sporazum o izgradnji zajednice zajedničke budućnosti Kine i Vijetnama.
Predsednik Si je takođe imao mnogobrojne sastanke sa liderima, visokim zvaničnicima sveta i funkcionerima međunarodnih organizacija.
2. Kina najavila osam koraka za globalnu modernizaciju u trenutku desetogodišnjice Inicijative „Pojas i put“
Ove godine se obeležava 10. godišnjica objavljivanja Inicijative „Pojas i put“. U protekloj deceniji, Kina je potpisala dokumente o saradnji sa više od 150 zemalja i 30 međunarodnih organizacija.
Kina je bila u oktobru i domaćin Trećeg foruma za međunarodnu saradnju Pojas i put.
3. Novi ciklus palestinsko-izraelskog sukoba
Između Hamasa i Izraela izbio je 7. oktobra novi ciklus sukoba, u kome je poginulo više od 20 hiljada osoba, od kojih je većina Palestinaca. Izraelske vojne operacije i blokada u Gazi dovele su do humanitarne katastrofe.
Međunarodna zajednica stalno insistira na prekidu vatre i poziva sukobljene strane da se vrate na put kojim se rešava palestinsko-izraelsko pitanje „rešenjem dve države“. Kina je u novembru tokom predsedavanja Savetom bezbednosti UN, igrala ulogu u usvajanju relevantne rezolucije, koja je takođe prva rezolucija o navedenom pitanju usvojena od kraja 2016. godine na SB UN-u.
4. Kina posredovala u pomirenju Saudijske Arabije i Irana
Kina, Saudijska Arabija i Iran objavili su u martu u Pekingu trostrano saopštenje, u kome se navodi da su se Rijad i Teheran složili o obnovi diplomatskih veza.
Efekti posredovanja Kine imali su lančane reakcije na Bliskom istoku. Bahrein i Katar su u aprilu obnovili diplomatske odnose, Egipat i Turska su obnovili diplomatske veze u julu, dok su isti potez učinile Sirija i Saudijska Arabija u decembru.
5. Kina kao svetla tačka u teškim koracima oporavka globalne ekonomije
Svetska ekonomija se oporavlja, ali sporom i neuravnoteženom brzinom. Međunarodni monetarni fond predvideo je da će se u razvijenim ekonomijama beležiti pad stope ekonomskog rasta za 1,1 posto u 2023. godini i da će zemlje u razvoju i novorastuće ekonomije pokazati veću elastičnost. Vodeće međunarodne organizacije prognozirale su da će stopa ekonomskog rasta u Kini u 2023. dostići 5 odsto, što će je činiti velikim motorom rasta u Azijsko-pacifičkom regionu i u svetu.
6. Sukob između Rusije i Ukrajine u ćorsokaku
Sukob između Rusije i Ukrajine, koji je otpočeo u februaru 2022. godine, našao se u ćorsokaku u 2023. godini. Ukrajinski kontranapad tokom leta nije uspeo da postigne veliki efekat, dok je Rusija najavila planirano proširenje svojih oružanih snaga.
Uprkos tome što je zapadni svet nastavio da podržava Ukrajinu i uvodi sankcije na Rusiju, američki Kongres je odbio novi zakon o pomoći, a unutar EU, takođe, nije postignuta saglasnost o novom paketu pomoći.
7. ŠOS i BRIKS se proširili, Afrička unija u G20
Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) dala je u julu Iranu potpuno članstvo na svom sastanku Saveta šefova država.
U avgustu, na samitu BRIKS-a u Južnoj Africi je proglašeno da će se šest zemalja--Iran, Argentina, Egipat, Etiopija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati pridružiti tom bloku. Njihovo članstvo će zvanično stupiti na snagu od 1. januara 2024..
Na samitu G20 u septembru, Afrička unija je postala posle Evropske unije druga regionalna organizacija koja se pridružila tom bloku.
8. El Ninjo dovodi do češćih ekstremnih vremenskih neprilika u toku „najtoplije godine“
U 2023. godini su zabeleženi češće ekstremne vremenske prilike do kojih je došlo zbog klimatskih promena. Jugoistočnu Afriku i južnu Aziju pogodili su cikloni, zabeležena je rekordna visoka temperatura u južnoj Evropi i severnoj Africi, izbili su i smrtonosni divlji požari u Severnoj Americi, Evropi i Australiji. Svetska meteorološka organizacija kaže da je 2023. najtoplija godina od početka merenja.
9. AI ostvaruje eksponencijalni rast usred poziva na ravnotežu između razvoja i upravljanja
Primena veštačke inteligencije (AI) imala je značajan rast u 2023. godini, a nadzor i upravljanje predstavljaju globalna zabrinutost. UN su u julu pozvale na sprečavanje tehnoloških rizika i jačanje globalnog upravljanja.
Kina je u oktobru predložila inicijativu za globalno upravljanje AI-om kako bi ove tehnologije učinile sigurnijim, pouzdanijim, kontrolisanijim i jednakijim.
Velika Britanija je u novembru bila domaćin prvog svetskog samita za bezbednost AI-a, na kome je objavljena Deklaracija iz Blečlija, koja je dokument bez presedana u toj oblasti.
U decembru pregovarači Evropskog parlamenta i Evropskog saveta postigli su ono što će, izgleda, postati prvi ikad svetski pravni okvir za veštačku inteligenciju.
10. Kevin Mekarti smenjen sa mesta predsednika Predstavničkog doma usred sve jače političke polarizacije u SAD-u
Američka politika je nastavila sa polarizacijom i podelom u 2023. godini. U januaru, republikanski kongresmen Kevin Mekarti postao je predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa nakon 15 rundi glasanja za 4 dana. Ali za samo devet meseci postao je prvi čovek koji je smenjen sa te funkcije, nakon glasanja o nepoverenju.
Pripremio: Džao Peng