Vremešna starica, Živka Dimtrijević, rođena pre jednog veka, davne, 1922. godine, poreklom iz Donje Sabante gde se i udala, detinjstvo, mladost i čitav život provela je u rodnom mestu. Završila je četiri razreda osnovne škole i udala se sa 20 godina.
Rodila je dvoje dece, sina i ćerku koji su preminuli. Najteže je doživela gubitak dece i odlazak muža u rat, a radost joj unose dve unuke, unuk, šestoro para unučadi i jedno čukununuče. Solidnog je zdravlja, samo u ovim godinama slabije čuje. Iako odnedavno živi u Kragujevcu, zavičaja se ne odriče, tamo odlazi svakog leta.
“Moja mladost je sve bilo u selu, što god treba, da se radi, da se ore, da se kopa i da se žnje i da se plete i da se tka i da se prejede. Sve sam ih šila sama na mašinu, sve sam nanela na Bogu dok sam mogla do 70 godine. Bila sam zadovoljna, sam lepo živela i sa muža i sa svija redom, sam lepo i bila sam uvek zadovoljna. Da sam mlađa, sad bi živela za sto Boga.”
Baka Živka danas živi kod snaje gde je i proslavila jubilarni rođendan.
- “ Dobra je. Ona je super za saradnju, nema nikakvih problema sa njom.
Jako je stara, razumna je i nema nikakvih problema sa njom, apsolutno.”
- I dobro sluša jeli tako?
- “Da, sve. Ništa, ona ne pravi nikakve probleme. Teško je, naravno je pala smrt njene dece, to je naravno, ali ima unučiće.”
Na proslavu rođendana Baka Živke su došli njeni najbliži koji je i inače posećuju. Uz lepe želje dogovorili smo da se i sledeće godine vidimo za njen rođendan.