Puštanjem u rad gasnog interkonektora sa Bugarskom, Srbija je obezbedila još jedan pravac snabdevanja tim energentom i povećala energetsku sigurnost građanima i privredi.
Interkonektor ima kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa, što čini oko 60 odsto sadašnjih potreba Srbije za tim energentom koji će dolaziti iz različitih izvora - Azerbejdžana, Kaspijskog regiona kao i preko terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Aleksandropolisu u Grčkoj.
Prema rečima ministarske rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović tim gasovodom Srbija dobija važnu tranzitnu poziciju na gasnoj mapi Evrope.
"To je važan, veliki projekat, međunarodni gasovod koji je važan i za pozicioniranje Srbije za snabdevanje gasom centralne i istočne Evrope, ali i za dalju gasifikaciju južnog dela Srbije, jugoistoka i gradova koji su od izuzetne važnosti za privredni razvoj naše zemlje, pre svega Niša, Pirota, Dimitrovgrada, Bele Palanke".
Kapacitet gasovoda će moći da se poveća sa 1,8 milijardi kubnih metara godišnje na 3,2 milijarde što je značajno s obzirom da će potrebe Srbije za gasom narednih godina rasti.
Sa Azerbejdžanom je dogovorena isporuka tim interkonektorom do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2024. godine, a nakon toga te količine mogu biti i tri puta veće.
Izgradnja gasovoda dužine 109 kilometara od Niša do Dimitrovgrada trajala je 12 meseci. Ukupna dužina gasovoda od Novog Iskara, u blizini Sofije, do Niša je 170 kilometara, dok je vrednost radova 85,5 miliona evra.
"Zahvaljujući našem stabinom budžetu i finansijama uspeli smo i da se dodatno zadužimo, ali i da izdvojimo sopstvena sredstva za finansiranje ovog važnog projekta", kazala je Đedović.
Gas čini 13 odsto potrošnje primarne energije u Srbiji, a do sada je mogao da se dopremi samo preko gasovoda Balkanski tok iz Bugarske i gasovodom iz Mađarske.