Nakon četiri godine pauze, prouzrokovane pre svega pandemijom, održan je 07. decembra 24. po redu Samit EU - Kina u Pekingu. Ovo je bila prilika da kinesko rukovodstvo, predvođeno predsednikom Si Đipingom i rukovodstvo Evropske Unije predvođeno predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Šarl Mišelom, razgovaraju o svim tekućim problemima u saradnji, ali i o pravcima razvoja zajedničkih odnosa u budućnosti. Značaj Samita je za obe strane veliki, a sastanak je održan u pravom trenutku, jer su odnosi Kine i EU opterećeni pre svega tekućim geopolitičkim dešavanjima, koji posledično utiču pre svega na privrednu saradnju.
Na Samitu su najviše razmatrana pitanja vezana za ekonomsku saradnju, i to pre svega u oblasti trgovine, jer je to za EU bilo najznačajnije pitanje. Ovde ne treba zaboraviti da je od podjednakog značaja za unapređenje odnosa i postizanje dogovora o Sveobuhvatnom sporazumu o investicijama (CAI), čiji je proces pregovara u zastoju, pogotovo od kraja 2021. godine. Pored toga, razmatrana su i pitanja vezana za razvoj veštačke inteligencije, održivi razvoj, te pitanja vezana za sukobe u Ukrajini i Gazi.
Ono što se na osnovu svih publikovanih tekstova vezanih za Samit može uočiti jeste da je pitanju ekonomske saradnje bilo posvećeno najviše pažnje. Ovo ni ne čudi, jer je trgovinski aspekt saradnje EU i Kine svakako i najznačajniji. Da bi se razumelo različito viđenje načina i ocene ovog, za međunarodne odnose veoma bitnog oblika ekonomske saradnje, neophodno je podsetiti se na početku kako je međusobna saradnja EU-Kina počela i po kakvoj dinamici se odvijala.
Dr Katarina Zakić,Načelnica Centra za studije Pojasa i puta, Institut za međunarodnu politiku i privredu
Diplomatski odnosi između Kine i tadašnje Evropske zajednice (9 zemalja) su uspostavljeni 1975. godine, najavljući tako spremnost obe strane da uspostavljaju bolje i sveobuhvatnije odnose. U narednim godinama je za evropsku stranu bilo značajno kinesko sprovođenje „Politike otvorenih vrata”, koja je omogućila da Kina sprovede ekonomske reforme i uspostavi bolju privrednu saradnju sa razvijenim zemljama. No, značajniji oblici privredne saradnje Evropske zajednice tj. kasnije Evropske unije sa Kinom su počeli tek 90-tih godina, i od tada se njihova međusobna, pre svega trgovinska saradnja, a nakon toga i investiciona, odvija sa velikim uspehom. Dodatan vetar u leđa u međusobnoj saradnji su dala dva bitna događaja - prijem Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine, te finansijska kriza 2008. godine. Prvi događaj je označio spremnost Kine da uskladi svoj način privređivanja i saradnje sa drugima u skladu sa principima ove organizacije, a drugi je označio mogućnost EU da ima stabilnog ekonomskog partnera u teškim trenucima globalne ekonomske krize.
Podaci o obimu trgovine kako na godišnjem nivou, tako i u kraćim vremenskim intervalima, govore da su ovi odnosi veoma dinamični i snažno povezani. O tome govori i podatak koji je objavila Kineska misija pri EU, a koja je 2019. godine navela podatak da je ukupan obim trgovinske razmene te godine iznosio 682 milijarde dolara, a da je vrednost transakcija po jednoj minuti iznosila 1 milion dolara. Na kraju 2022. godine, prema podacima ITC Trade map, ukupan obim trgovine između EU i Kine je iznosio 953 milijarde dolara, a po jednoj minuti je vrednost transakcija iznosila 1,8 miliona dolara. Dakle, za samo tri godine značajno je povećan obim saradnje, koji je sudeći prema dostupnim analizima bio podstaknut pre svega velikom tražnjom za kineskim proizvodima, pogotovo u prve dve godine pandemije. Skoro da ne postoje vrste proizvoda kojima se ne trguje, a opseg saradnje je veoma širok. Lanci proizvodnje raznih vrsta proizvoda kojima se trguje između EU i Kine su veoma povezani, efikasni i štedljivi, te su doveli do toga da su mnogi proizvodi značajno jeftiniji nego ranije, što je omogućilo širokim grupama potrošača da priušte sebi proizvode koje ranije ne bi mogli. Usled toga bi potencijalno raskidanje lanaca proizvodnje, pa i snabdevanja, kako bi se potencirala politika, a ne ekonomija, nesumnjivo dovela do negativnih posledica, pogotovo po finalne potrošače.
Bez obzira na dinamičan razvoj trgovine, porast trgovinskog deficita koji EU ima sa Kinom, uslovio je da delegacija EU na ovom Samitu, tokom pregovora, usmeri pažnju kineske strane na načine kako se sa ovaj deficit može smanjiti, i kako se saradnja može unaprediti. Kineski stručnjaci smatraju da se ovakva vrsta neravnoteže može ispraviti postepeno, jer u Kini postoji tražnja za evropskim proizvodima, pogotovo onima koji imaju visok stepen dodate vrednosti i koji su u oblasti informacionih tehnologija. Dodatno, bez obzira na zajedničke ciljeve u oblasti održivog razvoja, i postizanja karbonske neutralnosti, i u EU i u Kini, kineski proizvodi u oblasti čiste energije (solarni paneli, vetro turbine, te elektična vozila) imaju značajno niže cene koštanja nego evropski, te je tražnja za istima u EU veoma velika, što EU ne odgovara. Pored toga, usvajanje investicionog sporazuma (CAI) u načelu 2021. godine, i prestanak procesa pregovaranja kako bi se u potpunosti usvojio isti su doveli do toga, da se stvori prevelika pauza u ovom procesu, i da se ovaj sporazum ne sprovede u delo. Kina je u međuvremenu, i bez nastavka ovih pregovora, čitav niz sektora oslobodila ulaznih restrikcija i omogućila inostranim ulagačima da lakše investiraju u Kinu. Na porast negativnih ocena kako se ova saradnja odvija, dodatno su imala uticaja i aktuelna geopolitička dešavanja i potreba Zapada, uključujući tu i EU, da se Kina distancira od Rusije i izjasni jasnije oko sukoba u pojasu Gaze.
Upravo zbog negativnih ocena saradnje između EU i Kine, koji često nemaju utemeljenje u ekonomiji, nego u politici, bitno je da je ovaj Samit održan i pogotovo je bitno što nije bio u online formatu, već licem u lice. Ove godine su i evropski i kineski zvaničnici značajno povećali broj bilateralnih poseta, što značajno olakšava proces komunikacije i pregovaranja.
Za kraj da istaknemo reči predsednika Sija, koji je tokom Kina-EU Samita rekao da: „Ne treba da vidimo jedni druge kao rivale zato što imamo drugačije sisteme, smanjimo kooperaciju samo zato što postoji takmičenje, ili učestvujemo u konfrontacijama samo zato što smo različiti”. Pozivom na uvažavanje drugih, i poštovanjem različitosti, kineska strana je jasno naglasila potrebu, a sa time se složila i evropska strana, da je potrebno da se nastavi sa dijalogom kako bi se problemi rešili i kako bi se saradnja unapredila. Dakle, samo kroz komunikaciju, otvorenost ka dijalogu i uvažavanju različitosti, Kina i EU mogu graditi uspešnu buduću saradnju.