U tišini noći, kada većina sveta sanja, pekari ne poznaju odmor. Njihove ruke mese, ne samo testo, već i priču o predanosti. U senci svetiljki, radeći sa puno ljubavi, oni su kovači jutarnjih osmeha Vranjanaca.
“Radni dan kreće proizvodnjom hleba, zatim idemo sa izradom peciva, listnatog belog, zatim ide proces fermentacije, zatim termička obrada i na kraju finalno, do mušterija. Trudimo se da sve bude uvek sveže, zato ne radimo u jednoj smeni, nego trudimo se da to ide u kontinuitetu. Svaki posao zahteva i određeno vreme i ima svoju težinu, međutim gledamo to na vedriji način.”
Pekarska treća smena postala je simfonija ukusa, koju grad oseća sa prvim zracima svitanja. U svakom zalogaju bureka, krije se kap truda koji nikada ne poznaje tišinu.
“Vranjanci najviše vole pitu zeljanicu - domaću, djevrek, lisnata peciva, viršlapica, burek, peciva sa integralnim, sa ražanim brašnom, sa heljdinim brašnom. U principu se trudimo da udovoljimo željama kupaca, znači ono što oni potražuju, trudimo se da nešto napravimo, ako to već nemamo u našem asortimanu. To je nama prvenstveno najbitnije, znači da ispoštujemo naše mušterije.”
Za dobrog pekara je presudno, kako je objasnila naša sagovornica, da pored tehničkih veština ima i želju za radom, da poznaje kvalitet sirovina, ima dobru recepturu i još bolji osećaj, odnosno odgovarajuću procenu za testo.
“Dosta receptata imamo od naših baka iz naše proizvodnje, to su stari recepti koje koristimo samo u našoj pekari. Ne bih mogla da izvojim nijedan poseban, ali trudimo se da pravimo domaću pitu zeljanicu koja je , da kažem - naš brand, koja se ručno radi, a imamo i pite koje se rade i mašinski.”
Pekari su neumorni čuvari tradicije, noćne ptice koje nose miris svežeg hleba, kao znak bezbrižnosti, stvarajući čarobne zalogaje za sve one koji u kasnim satima žele kvalitetan obrok.