(KMG)--SAD, Kanada i Kenija su među 63 zemlje, koje su se juče pridružile obećanju o značajnom smanjenju emisija izazvanih hlađenjem na samitu Ujedinjenih nacija o klimi u Dubaiju.
Obećanje o globalnom hlađenju označava prvi kolektivni fokus u svetu na emisije koje zagrevaju klimu usled hlađenja, što uključuje hlađenje hrane i lekova i klimatizaciju.
Obećanje obavezuje zemlje da do 2050. godine smanje svoje emisije izazvane hlađenjem za najmanje 68 procenata u poređenju sa nivoima iz 2022. godine, zajedno sa nizom drugih ciljeva, uključujući uspostavljanje standarda minimalnih energetskih performansi do 2030. godine.
„Želimo da postavimo put za smanjenje emisija izazvanih hlađenjem u svim sektorima, ali i da povećamo pristup održivom hlađenju”, rekao je američki izalanik za klimu Džon Keri na samitu COP28.
Oko 1,2 milijarde ljudi kojima je potrebno hlađenje i dalje nema pristup istom. Instalirani kapacitet će se utrostručiti do sredine veka, vođen porastom temperatura, rastućom populacijom i rastućim prihodima.
„Zamislite sirotinjsku zajednicu, neformalno naselje, stambeni prostor napravljen od talasastog gvožđa, a sa strane klima uređaj,”, rekla je gradonačelnica Fritauna Ivon Aki-Sojer iz Sijera Leonea na konferenciji za novinare COP28.
„Težnja svih dok temperature i prihodi rastu je da se njihovo bogatstvo meri njihovim hlađenjem”.
Ali sve te dodatne aplikacije za klimatizaciju pospešuju klimatsku krizu, a očekuje se da će emisije hlađenja dostići između 4,4 i 6,1 milijardu metričkih tona ekvivalenta ugljen-dioksidu do 2050. godine, prema izveštaju koalicije Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koja je takođe razvila obećanje uporedo sa predsedavanjem Ujedinjenih Arapskih Emirata samitom COP28.
Skoro tri četvrtine potencijala za smanjenje emisija izazvanih hlađenjem do sredine veka može se naći u 20 najvećih svetskih ekonomija (G20), navodi se u izveštaju UNEP-a.
Pripremila: Danka Savić Ostojić